Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2015, 20:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Hrvatskoj parlamentarni izbori, najneizvesniji do sada

U Hrvatskoj se održavaju parlamentarni izbori, a pravo glasa imaju i hrvatski državljani u dijaspori. U Vojvodini jedino biračko mesto otvoreno je u Generalnom konzulatu u Subotici, gde je kao i u Beogradu, glasanje bilo moguće i juče. Podataka o broju izašlih za sada nema, ali se predviđa da će biračko pravo u Vojvodini iskoristiti između 300 do 500 hrvatskih državljana.

Na današnjim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj beleži se velika izlaznost - tokom prepodneva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << biračko pravo iskoristilo je 685. 837 građana ili 21,5 odsto upisanih u birački spisak, saopštila je hrvatska Državna izborna komisija. Iz Zagreba izveštava reporter Radio-televizije Vojvodine Marina Fratucan.

To su podaci o odzivu do 11.30 sati, koje je dostavilo 85 odsto biračkih mesta na kojima je upisano oko 3, 2 miliona birača, izjavio je predsednik Komisije Branko Hrvatin, a prenela agencija Hina.

Kolinda nije želela da se "opredeli" između Milanovića i Karamarka

Na izborima, koji za sada protiču u najboljem redu, jutros su glasali hrvatski premijer Zoran Milanović i predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Kako javlja reporterka RTV, njene kolege sa hrvatskog portala 24sata.hr su sa dve fotografije Milanovića i Karamarka u prirodnoj veličini, izrezane i zalepljene na kartonsku pozadinu, sačekale hrvatsku predsednicu nakon glasanja i zamolile je da se slika sa njima.

Novinari se je pitali sa kim bi se radije slikala, aludirajući na "izbornu klackalicu" koja se očekuje nakon izbora, ali je Grabar Kitarović odbila da se fotografiše i da komentariše takve stvari.

U ovdašnjoj javnosti ovi izbori se ocenjuju kao najneizvesniji, bez apsolutnog pobednika, jer je, kako se smatra, malo verovatno da će bilo koja od dve najuticajnije stranke vlasti i opozicije, SDP i HDZ, osvojiti većinu dovoljnu za formiranje vlade.

Zato bi tri ili četiri srpska glasa mogla da budu "jezičak na vagi" koji će presuditi, veruju u Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci.

Oko 3, 8 miliona birača odlučivaće o tome hoće li vladu ponovo sastaviti koalicija na čelu sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) premijera Zorana Milanovića ili će, posle četiri godine vlasti levog centra, zemlja krenuti udesno predvođena Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) Tomislava Karamarka.

Za ulazak u parlament boriće se 166 lista na kojima je više od 2.300 kandidata. Među listama je 161 stranačka i pet nezavisnih.

Bira se 151 poslanik u Saboru na mandat od četiri godine. Po 14 poslanika bira se u deset izbornih jedinica, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici.

Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih najmanje tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici, ili po mestu prebivališta u nekoj od deset izbornih jedinica za opšte liste.

Novina na ovim izborima je preferencijalno glasanje, što znači da će osim liste birači moći da zaokruže i svog kandidata s liste za koju su glasali. Kandidat koji osvoji više od deset odsto glasova birača ima prednost za ulazak u parlament bez obzira na to koji je na listi.

Biračka mesta za hrvatsku dijasporu otvorena su juče, a u Srbiji može se glasati u konzularnim odeljenjima u Beogradu i Subotici. Birališta za građane koji imaju hrvatsko državljanstvo, bila su otvorena sinoć do 19 sati, kao i danas, kada je i u Hrvatskoj dan za glasanje.

Prvi izborni rezultati, sa oko 15 posto biračkih mesta, biće objavljeni u 22 sata, dok bi u ponoć trebali biti poznati podaci za oko 80 posto mesta.

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), Milorad Pupovac, izjavio je da njegova partija deli građanske i leve političke vrednosti, ali da se može dogoditi da, zbog političke stabilnosti u Hrvatskoj i interesa srpske zajednice, razmatra različite koalicione mogućnosti.

"Iako mnogi kažu da je najkraća, ovo je u stvari bila najduža predizborna kampanja, koja je praktično počela dolaskom (Tomislava) Karamarka na čelo HDZ. Ona je imala za cilj obnavljanje te stranke i njenog političkog uticaja, kao i profilisanje crkveno-konzervativne politike u Hrvatskoj, nasuprot liberalnoj, građanskoj, levoj politici koja je bila na vlasti", rekao je Pupuvac za, dan uoči izbora u Hrvatskoj.


Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...