Izvor: RTS, 24.Feb.2015, 19:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U BiH ne postoji jedinstven stav o Sutorini

Javna rasprava o prevlaci Sutorina u organizaciji Parlamentarne skupštine BiH pokazala je da u BiH ne postoji jedinstven stav o tom pitanju koje se pojavilo kao sporno u odnosima BiH i Crne Gore.
Pitanje Sutorine je pokrenuto posle primedbi nekolicine članova akademske zajednice u BiH koji tvrde da Sutorina pripada BiH, a ne Crnoj Gori, kako je predviđeno međudržavnim ugovorom o granicama između BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Crne Gore.
Predstavnici akademske zajednice tvrde da je BiH ustupila primorsku prevlaku Sutorina Crnoj Gori 1947. godine u zamenu za lovište u BiH u dolini Sutjeske kod Foče, ali da ta razmena teritorija nikada nije verifikovana u parlamentima nekadašnjih jugoslovenskih republika.
Zastupnik iz SDP-a Denis Bećirović pokrenuo je krajem prošle godine Rezoluciju o vraćanju Sutorine Bosni i Hercegovini, a Ustavno-pravna komisija BiH pri Parlamentu BiH, organizovala je tim povodom javnu raspravu.
Željko Obradović, predsedavajući državne komisije BiH za granice, rekao je da su u ovom slučaju merodavna dva dokumenta - Dejtonski mirovni sporazum, kao i mišljenje Badinterove komisije, u kojima se navodi da je Sutorina deo Crne Gore.
"Što se tiče istorijskih granica, one nisu relevantne. Mi smo priložili kartu u odnosu 1:600.000 gde je jasno da Sutorina nije sastavni deo BiH. Mislim da nam ovo nije potrebno i da je ovo nepotrebni avanturizam", kazao je Obradović.
S druge strane, predstavnici akademske zajednice u BiH smatraju da Sutorina ne pripada Crnoj Gori, već Bosni i Hercegovini.
"Ako Crna Gora ne bude imala sluha i prijateljsku sklonost da razume argumente BiH nakon ozbiljne elaboracije, onda će se stvar najverovatnije morati rešiti pred Međunarodnim sudom pravde", rekao je Suad Kurtčehajic, profesor na Pravnom fakultetu u Sarajevu.
Inicijator Rezolucije o Sutorini Denis Bećirović kaže da o tom pitanju treba da se razgovara na argumentovani način, kako bi se došlo do najboljeg rešenja.
"Želimo graditi iskrene i prijateljske veze sa Crnom Gorom. Da bismo to tako nastavili u budućnosti važno je da imamo čiste račune - ugovore... Ovu raspravu i inicijativu oko Sutorine treba posmatrati i sa aspekta otvaranja nove, bolje stranice u odnosima BiH i Crne Gore", ocenio je Bećirović.
Skupu se odazvao manji broj eksperata međunarodnog prava, a politički zvaničnici nisu davali izjave navodeći da se njihov stav najprije mora utvrditi na nivou stranaka.
Bećirović je zvanično uputio u parlamentarnu proceduru Rezoluciju o Sutorini 24. decembra prošle godine, tražeći od Parlamenta BiH da oceni štetnim i neprihvatljivim predlog ugovora o državnoj granici BiH i Crne Gore.
Međutim, predlog ugovora o državnoj granici između BiH i Crne Gore tvrdilo je Veće ministara BiH u novembru 2014. godine, prema kojem Sutorina treba da ostane u sastavu Crne Gore.
Sutorina je prostor od 83.700 metara kvadratnih, a obuhvata sedam naseljenih mesta - Njivice, Kruševice, Prijevor, Ščepoševiće, Solila, Vrbanje i Sitnica - gde trenutno živi oko 1.600 građana.
Vlasti u Podgorici izrazile su "ozbiljnu" zabrinutost povodom rezolucije kojom se od parlamenta BiH traži da odbaci predlog ugovora o državnoj granici s Crnom Gorom i otvara pitanje granice na primorskoj prevlaci Sutorina.

Nastavak na RTS...