Izvor: Politika, 03.Nov.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja prepolovila državne proslave
U skladu sa preporukama Brisela, slovenačka vlada je u budžetu za 2010. godinu predvidela oko pola miliona evra manje za praznovanje
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Slovenačka vlada je odlučila da smanji broj državnih proslava, zato je, saznajemo, pripremila predlog prema kome bi na državnom nivou bila obeležavana još samo četiri važna datuma. To su Dan državnosti (25. jun, datum kada je Slovenija proglasila secesiju), Dan samostalnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i jedinstva (26. decembar, datum kada je 1990. održan referendum o otcepljenu od SFRJ) i slovenački kulturni praznik (8. februar, Dan smrti pesnika France Prešerna čije je delo iskorišćeno i za slovenačku himnu). Pridružiće im se i novi, četvrti praznični dan – to je Dan Evrope koji bi Slovenija praznovala u maju.
Prema planu kabineta premijera Boruta Pahora, glavni državni praznik bi postao Dan državnosti, uz priredbu u centru Ljubljane i svečanu sednicu Državnog zbora (parlament). Slavlje podrazumeva učešće počasne čete Slovenačke vojske i topovske salve, ispaljene iz artiljerije smeštene na Ljubljanskoj tvrđavi koja dominira prestonicom.
Za razliku od 25. juna, Dan samostalnosti i jedinstva bi ubuduće bio obeležavan 26. decembra ali mnogo skromnije – svečanom sednicom u parlamentu u okviru koje bi bio izveden i kraći kulturni program. Obeležavanje kulturnog praznika biće zadovoljeno podelom najviših državnih priznanja za rad na području kulture, a svečarsku atmosferu dopuniće govor predsednika, premijera ili predsednika parlamenta, dok bi se o pratećim priredbama brinuo upravni odbor Prešernovog fonda.
Najzanimljiviji je Dan Evrope za koji se planira objedinjenje više svetkovina i čak tri datuma, od dana otpora okupatoru (27. april) preko „smisaonog obeležavanja praznika rada” (1. maj) do proslave kraja Drugog svetskog rata (9. maj). Što se tiče nedavno ozakonjenih novih, regionalnih proslava, one će ostati na snazi ali znatno redukovane, pa će biti dozvoljene tek na svaku petu godišnjicu događaja koji im je povod. Ali ni svake pete godine neće biti samostalne, već u „koprodukciji državnih i lokalnih vlasti” kako se ne bi nepotrebno rasipao novac. To znači da nedavno uvedeni praznici – ujedinjenja prekmurskih Slovenaca sa maticom (17. avgust), povratak Primorske matičnoj domovini (15. septembar) i Dan Rudolfa Majstera (23. novembar), više neće imati privilegiju redovno održavanih državnih sletova i proslava. Rečenoj grupi će najverovatnije biti priključen i Dan reformacije (31. oktobar) koji je među pet pobrojanih datuma – jedini neradni dan, ostali su u državi radni.
U skladu sa preporukama Brisela da se štedi na svim nivoima, slovenačka vlada je ovim potezom odlučila da prepolovi sredstva koja bi inače morala da izdvoji za obeležavanje svih državnih jubileja. Otuda je već u budžetu za 2010. godinu predvidela za oko pola miliona evra manje novca. Pahorova vlada namerava da po ceni od 500 hiljada evra realizuje navedeni, „okrnjeni” spisak državnih proslava.
S. V. Mekina
[objavljeno: 04/11/2009]
