Izvor: Politika, 04.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sramota hrvatskog pravosuđa
„Najeklatantniji primer kršenja ljudskih prava na Balkanu” kako je, svojevremeno, za Petra Kunića, rekla Sadako Ogata, ostao je to i do danas. Presudom Opštinskog suda u Karlovcu ovaj srpski povratnik mora da plati milion kuna za obnovu kuće i imanja koje je i rušio i obnavljao neko drugi
Kada su, pre pet godina, provodeći presudu Županijskog suda u Karlovcu, specijalci hrvatskog mupa, na silu iselili Hrvata Vinka Petrovića, koji mu je zaposeo imovinu u selu Zagorje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Kordunu, Petar Kunić je očekivao da će to biti i kraj nevoljama koje su ga pratile svih poratnih izbegličkih godina.
Kunić, međutim, ovih dana preživljava nove muke. Naime, Opštinsku sud u Karlovcu, doneo je presudu koju je overio i Županijski sud, po kojoj Petar Kunić, „na ime troškova koje je imao , prilikom obnove Kunićeve uništene kuće i ugostiteljskog objekata, treba da Vinku Petroviću, plati gotovo milion kuna”.
Petar Kunić je, pred egzodus Srba, u avgustu devedeset i pete, iza sebe ostavio posed sa objektima kakvih je bilo malo uz magistralni put koji vodi od Karlovca prema Plitvicama. Potom dolaze hrvatski vojnici koji, u akciji „Oluja” sve to ruše. Godinu dana kasnije, tako razoreno imanje, ustupljeno je na korišćenje Vinku Petroviću Hrvatu iz Labina.
–Dvanaest godina posle, Petar Kunić mora da plati troškove obnovekuće i svog imanja kojeg je porušio neko drugi. Pa gde to ima? Nije li to skandal i nova velika sramota hrvatskog pravosuđa, pita se Jelka Glumičić, iz Odbora za ljudska prava u Karlovcu.
Uporedo sa ovom Kunić je, već od 1996. godine, vodio i borbu i za povrat stana u Karlovcu i vikendice koju je imao u Velikoj Crkvini, na samom obali Korane. Zbog njegovih muka i svega na šta je nailazio u borbi za pravdu, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Sadako Ogata, svojevremeno je slučaj Petra Kunića okarakterisala kao „najeklatantniji primer kršenja ljudskih prava na Balkanu”. Petar Kunić je, na žalost, to ostao i danas.
Bez novca da podmiri i najelemntarnije potrebe za život, Petru Kuniću i supruzi mu Ivanki, zbog nemogućnosti da plate troškove, isključeni su struja i telefon, a do kore hleba dolaze nadničarenjem kod svojih komšija.
– Da nije došla nova presuda počeo bi da radi moj ugostiteljski objekat koji sam u potpunosti pripremio za goste. Sada međutim i od toga nema ništa. Ne znam šta ću kada mi dođu hipotekari da naplate dug i uzmu sve što što sam godinama stvarao, a što su drugi i rušili i ponovo podizali, jada se Kunić.
Petar Kunić jedan od dvadesetak Srba povratnika u rodno Zagorje, poslednjih desetak godina radio je i na usavršavanju svojih izuma za koje je, na svetskim smotrama, dobijao najveća priznanja.
Njegova „pištaljka za pse sa šesnaest zvukova u dva zvučna područja” do sada se okitila zlatom u Londonu, Moskvi, Bukureštu, Budimpešti, Rijeci, Pekingu, Briselu, dok je na međunarodnoj smotri inovacija na Tajvanu, među dve hiljade izlagača, Kunićeva pištaljka dobila nagradu sajma. Novi i veliki Kunićev izum je hidraulična podupirač, bez koga se ne može zamisliti nijedan posao u građevinarstvu. Za samo nekoliko meseci, na prva dva sajma, u Ženevi i Zagrebu, već je dobio po zlatnu medalju. Pored pištaljke i podupirača tu je i magnetni motor, po mnogima, Kunićev genijalni izum.
„Da je struje i da mogu raditi, motor bi bio davno završen. Ubeđen sam da će pištaljka i hidraulični podupirač biti moji tek smešno mali izumi u odnosu na magnetni motor”, ponosno će Petar Kunić, ostavljajući na trenutak po strani svoje muke.
Obraćao se Petar Kunić i Vladi Republike Hrvatske da mu pomogne kako bi otvaranjem pogona za serijsku proizvodnju svojih izuma, uz ostalo, zaposlio tridesetak srpskih povratnika. Ali sve se to završavalo samo na obećanjima od kojih ni on ni njegova Ivanka ne mogu da žive.
Razapet između hrvatskog pravosuđa i njegovih sramnih presuda sa jedne i svojih izuma sa druge strane koji ostaju samo izumi i ništa više, Petar i Ivanka danas žive na ivici životnog minimuma. I ljudskog dostojanstva.
– Srećni smo ako se, živi i zdravi, svakog novog jutra probudimo pod svojim krovom. Šta bi bilo da od države tražimo nešto drugo i više. Ali mi tražimo samo ono što nam pripada – život dostojan čoveka. Ali od toga, bar za sada, za nas Srbe nema ništa, upozorava na kraju Petar Kunić.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 05/11/2008]
