Izvor: B92, 10.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija o deviznoj štednji SFRJ
Ljubljana -- Slovenačka vlada će Hrvatskoj kao uslov za ulazak u EU postaviti rešavanje problema devizne štednje u Ljubljanskoj banci.
To je saopštilo slovenačko ministarstvo spoljnih poslova. Slovenija je u saopštenju ministarstva ponovila stav da se, u odsutnosti drugačijeg sporazuma između država-naslednica SFRJ, u prvom redu od svake naslednice očekuje da sama obezbedi elemente pravne države na svojoj teritoriji, u civilno-pravnim i ostalim situacijama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Slovenija time inististira na tome da vlasništvo banke, odnosno činjenica da se radi o ispostavi strane banke, ne ustiče na dejstvo da država garantuje za štedne uloge pojedinih štediša.
Slovenačko ministarstvo je u saopštenju naglasilo i da su sve države bivše Jugoslavije prihvatile tu činjenicu, sem Hrvatske i BiH. Te dve države se jedine protive rešavanju problema, kako je to dogovoreno sukcesijskim sporazumom država-naslednica potpisanom 2001. godine i to posredovanjem Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela.
U tekstu, objavljenom na Internet sajtu ministarstva, objašnjava se kako je jamstvo bivše SFRJ za štedne uloge moglo da pređe na pojedinačnu državu-naslednicu SFRJ, danom kad je ona uspostavila svoju samostalnost i nezavisnost. Slovenački I hrvatski mediji objavili su navodne dokaze da je Slovenija proneverila devize SFRJ.
Slovenačko ministarstvo navodi da nasledstvo država po definiciji znači da države-naslednice preuzimaju prava i obaveze države-prethodnice, koje se vežu za teritoriju i međunarodne odnose države-prethodnice. Vlada nove države sa konceptom pravne države preuzima odgovornost za pravno relevantno stanje stvari na svojoj državnoj teritoriji, stav je Slovenije.
U odsustvu bilo kakvog drugog sporazuma između naslednica u pogledu pitanja preuzimanja jamstva bivše SFRJ za štedne uloge, deponovane u poslovnoj banci ili njenoj podružnici na teritoriji bilo koje države-naslednice pre dana proglašenja nezavisnosti, sa stanovišta teritorijalne suverenosti države, koja, između ostalog, obuhvata i monetarno-finansijsku suverenost, u prvom redu se očekuje da svaka naslednica sama obezbeđuje elemente pravne države na svojoj teritoriji u civilno-pravnim i drugim odnosima.
Pravni odnos štediša - banka, navodi dalje slovenački MIP, nastaje potpisivanjem odgovarajućeg ugovora na pojedinom bankovnom šalteru u mestu gde su deponovana sredstva u skladu sa teritorijalno važećim pravnim poretkom. Vlasništvo banke, odnosno činjenica da je reč o podružnici strane banke sa sedištem na drugoj teritoriji, ne utiče na osiguravajuću šemu jamstva države za štedne uloge, deponovane na bančinim šalterima na njenoj teritoriji.
Pomenuti sistem osiguranja štednih uloga dodatno utemeljuje načelo teritorijalnosti kod raspodele jamstva bivše federacije (SFRJ) za devizne štedne uloge pojedinog štediše, deponovane kod poslovnih banaka i podružnica na teritoriji bivše SFRJ. To teritorijalno načelo su, osim Slovenije, potvrdile i Srbija i Crna Gora i Makedonija, a svojim stavovima protive se samo Hrvatska i Bosna i Hercegovina, dodaje Ministarstvo inostranih poslova Slovenije.
.jpg)
