Izvor: RTS, 22.Okt.2017, 08:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenija bira novog predsednika

Građani Slovenije glasali su na predsedničkim izborima, šestim po redu od proglašenja nezavisnosti 1991. U prvom krugu učestvovalo je devet kandidata, od kojih su pet žene.
Tu funkciju su do sada obavljali Milan Kučan u dva mandata, Janez Drnovšek, Danilo Turk i Borut Pahor, aktuelni predsednik koji se boriti za još jedan mandat.

Ako ga bude, drugi krug će biti održan 12. novembra. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kandidati su: Ljudmila Novak iz stranke Nova Slovenija - hrišćanski demokrati, Marjan Šarec sa Liste Marjana Šarca, Maja Makovec Brenčič iz Stranke modernog centra - SMC, Borut Pahor sa liste Dejan Židan i grupa birača, Angela Likovič, koja predstavlja Glas za decu i porodicu i Boris Popovič sa liste Slovenija zauvek.
Kandidati su i Romana Tomc iz stranke Slovenske demokratske stranke - SDS, Suzana Lara Krause sa liste SLS - Slovenska narodna stranka i Andrej Šiško iz Pokreta Sjedinjena Slovenija.
U birački spisak je upisano 1.716.039 sa pravom glasa.
U Sloveniji ne postoji, inače, veliki interes za predsedničke izbore, iako se radi o najvišoj poziciji u državi, kojoj su potrebni avangardni političari novog doba i za izazove u budućnosti.
Među kandidatima za predsednika države nisu ključni političari u državi, a izborna kampanja ne pobuđuje pažnju šire javnosti.
Smatra se da je Sloveniji potreban predsednik ili predsednica sa vizijom, koji mora zajedno sa drugim akterima na slovenačkoj političkoj i društvenoj sceni potražiti opšti društveni konsenzus o budućnosti te republike sa jasno opredeljenim ciljevima za budućnost, jer se događaju velike geopolitičke promene, koje se tiču svih zainteresovanih strana.
Slovenija, smatraju analitičari Međunarodnog instituta za balkanske i bliskoistočne studije (IFIMES), mora sebi da postavi nove ciljeve, uprkos tome što je članica EU.
Izgovaranja, da će država u osnovi slediti politiku EU odnosno zvaničnog Brisela ukazuju na to, da Slovenija nema jasne vizije za budućnost.
Država bi, smatra se, morala da pronađe svoja rešenja i realizuje svoje interese, što znači da mora da razvija bilateralne odnose izvan EU i traži nova tržišta, na kojima do sada Slovenija nije bila ili je bila neznatno prisutna.
Slovenija se, naime, od 2008.godine nalazi u kompleksnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.
Pojedine bonitetne agencije su u poslednjem periodu prilikom davanja ocena Sloveniji, smanjile njene političke rizike, što znači, da se polako poboljšava politička situacija u državi.
Država je još od osamostaljivanja 1991. godine snažno politički polarizovana i neprestano se odvija oštra borba između tzv. snaga kontinuiteta (bivši komunisti), koje simbolizuje bivši predsednik Slovenije Milan Kučan i snaga slovenačkog proleća, koje simbolizuje bivši premijer i predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša.
Aktualni predsednik Pahor je na prošlim predsedničkim izborima nastupio kao predsednik Socijaldemokrata (SD), a na predstojećim će biti nezavisni kandidat zato što je njegova stranka odbila da ga kandiduje.
Analitičari smatraju, da se predsednik Pahor po pravilu nije mešao ni u jedno važno pitanje za zemlju, već ga vide kao pukog posmatrača događaja.
Od njega se nakon prošlih izbora očekivalo da će uneti novi zamah u slovenački politički prostor, da će se nametnuti u regionu i na međunarodnoj sceni, ali se to nije dogodilo, smatraju analitičari.
Očekivalo se da će postati konkurencija tadašnjem predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, koji je bio prepoznatljiv predsednik i poštovan u regionu i međunarodnim krugovima, ocenili su analitičari IFIMES-a.

Nastavak na RTS...

Radio Slobodna Evropa: Građani Slovenije biraju predsednika