Izvor: BKTV News, 22.Okt.2017, 08:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenci biraju predsednika, u izbornoj trci pet žena!
Za naklonost građana na predsedničkim izborima u Sloveniji nadmetaće se devet kandidata, među kojima je i pet žena. Ukoliko Slovenci ne izaberu predsednika u prvom krugu, građani će na birališta opet 12. novembra.
Širom Slovenije jutros su u 7 sati otvorena biračka mesta na kojima 1,7 miliona birača odlučuje o novom predsedniku te zemlje. Među kandidatima za predsednika države nisu ključni političari u državi, a izborna kampanja ne pobuđuje pažnju šire javnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
Slovenija inaće danas bira petog po redu demokratski izabranog predsednika od proglašenja nezavisnosti 1991. godine.
Tu funkciju su do sada obavljali Milan Kučan u dva mandata, Janez Drnovšek, Danilo Turk i Borut Pahor, aktuelni predsednik koji će se boriti za još jedan mandat.
Izetbegović: Moja izjava je izvučena pincetom, reakcije su cepidlačenja
Biračka mesta se zatvaraju u 19 sati a pri rezultati se očekuju oko 22 sata.
Kandidati su: Ljudmila Novak iz stranke Nova Slovenija - hrišćanski demokrati, Marjan Šarec sa Liste Marjana Šarca, Maja Makovec Brenčič iz Stranke modernog centra - SMC, Borut Pahor sa liste Dejan Židan i grupa birača, Angela Likovič, koja predstavlja Glas za decu i porodicu i Boris Popovič sa liste Slovenija zauvek.
Kandidati su i Romana Tomc iz stranke Slovenske demokratske stranke - SDS, Suzana Lara Krause sa liste SLS - Slovenska narodna stranka i Andrej Šiško iz Pokreta Sjedinjena Slovenija.
U birački spisak je upisano 1.716.039 sa pravom glasa.
U Sloveniji ne postoji, inače, veliko interesovanje za predsedničke izbore, iako se radi o najvišem položaju u državi.
Analitičari smatraju da je Sloveniji potreban predsednik ili predsednica sa vizijom, koji mora zajedno sa drugim akterima na slovenačkoj političkoj i društvenoj sceni potražiti opšti društveni konsenzus o budućnosti te republike sa jasno opredeljenim ciljevima za budućnost, jer se događaju velike geopolitičke promene, koje se tiču svih zainteresovanih strana.
Slovenija, smatraju u Međunarodnom institutu za balkanske i bliskoistočne studije (IFIMES), mora sebi da postavi nove ciljeve, uprkos tome što je članica Evropske unije.
Izgovaranja da će država u osnovi slediti politiku EU, odnosno zvaničnog Brisela ukazuju na to, da Slovenija nema jasne vizije budućnosti.
Država bi, smatra se, morala da pronađe svoja rešenja i realizuje svoje interese, što znači da mora da razvija bilateralne odnose izvan EU i traži nova tržišta, na kojima do sada Slovenija nije bila, ili je bila neznatno prisutna.
Država je još od osamostaljivanja 1991. godine snažno politički polarizovana i neprestano se odvija oštra borba između tzv. snaga kontinuiteta (bivši komunisti), koje simbolizuje bivši predsednik Slovenije Milan Kučan, i snaga "slovenačkog proleća", koje simbolizuje bivši premijer i predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša.
Aktuelni predsednik Pahor je na prošlim izborima nastupio kao lider Socijaldemokrata (SD), a na predstojećim će biti nezavisni kandidat zato sto je njegova stranka odbila da ga kandiduje.
Analitičari smatraju, da se Pahor po pravilu nije mešao ni u jedno važno pitanje za zemlju, već ga vide kao pukog posmatrača događaja.
Od njega se nakon prošlih izbora očekivalo da će uneti novi zamah u slovenački politički prostor, da će se nametnuti u regionu i na međunarodnoj sceni, ali se to nije dogodilo, smatraju analitičari.
