Izvor: Press, 04.Okt.2010, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skulpture iz fabrike na trgu u Pirotu
Gradske vlasti će pokrenuti inicijativu da vredna umetnička zbirka iz fabrike „Prvi maj", ili bar deo nje, postane ukras i vlasništvo grada
Pirotske vlasti nameravaju da se skulpturama iz umetničke zbirke „Prvog maja" ukrasi centralni gradski trg, kome predstoji renoviranje. Tako će Pirot postati najveći muzej na otvorenom u Srbiji i prava meka za ljubitelje umetnosti.
Kolekcija od 174 umetnička dela eminentnih domaćih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << svetskih stvaralaca, koja je u vlasništvu „Prvog maja", morala bi da se što pre konzervira i kao kulturno dobro od opštedruštvenog značaja sačuva od pogubnog dejstva zuba vremena, kako bi ostala u amanet budućim pokolenjima, upozoravaju iz Muzeja Ponišavlja u Pirotu. Vrednost zbirke prema nekim procenama dostiže čak dva miliona evra.
Prema rečima muzejskog savetnika u Muzeju Poništavlja, istoričarke umetnosti Radmile Vlatković, vreme između raskida poslednje privatizacije „Prvog maja" do pronalaska novog strateškog partnera, opština Pirot morala bi da iskoristi da zbirka, ili bar deo nje, ostane gradu, a ne nekom budućem vlasniku koji će umetnička dela kupovinom fabrike dobiti po nižoj ceni od njene stvarne vrednosti, koja je ogromna.
Slike se iznosile iz fabrike
- Više puta sam naglašavala da je potrebna zaštita tog kulturnog nasleđa, što nalaže i Zakon o kulturnim dobrima. Neophodno je da se u samom fabričkom krugu ta dela zaštite od propadanja, ali i da se nađe rešenje da ostanu ovom gradu. Još pre privatizacije „Prvog maja" upozoravala sam da bi moralo da se nađe takvo rešenje. Pošto „Prvi maj" nije više u privatnim rukama, već je njegov većinski vlasnik država, sada je pravi momenat da opština i država nađu zajednički jezik i da se dogovore šta će od dela ostati „Prvom maju" ali i da se uradi projekat i da neke od skulptura nađu svoje mesto u nekom parku ili centru grada i to je ono što sam zagovarala. Teža je situacija sa slikama i grafikama jer se dešavalo da su ta dela u rolnama „izlazila" iz fabrike, na šta sam i upozoravala. Trenutno ne znam kakva je situacija po tom pitanju, pa bi trebalo napraviti uvid u tu zbirku. Nije naodmet da se prilikom odabira skulptura koje će se koristiti prilikom rekonstrukcije centralnog gradskog trga konsultuje stručno lice iz muzeja, kako bi sve to imalo nekog smisla i na pravi način se uklopilo u sredinu. To je odlična prilika da umetnička dela, koja su zatvorena u fabričkom krugu, konačno postanu dostupna javnosti - kaže Vlatkovićeva za Press.
Neophodna konzervacija
Prema njenim rečima, poslednji uvid u zbirku umetničkih dela ove fabrike ona je imala 2005. i 2006. godine i tada ih je bilo 174.
- Bilo je 30 skulptura, 12 mozaika, puno tapiserija, slika i grafika. Među njima su dela Dušana Džamonje, Save Stojkova, Jovana Kratofila, Uroša Kostića, ali i inostranih skulptora poput Keigiro Azume, Dominika Labovijea, De Jage, Mahmuta Muse, Roenbroka i mnogih drugih umetnika. Što se mozaika tiče, poznato je da je teži postupak odvajanja mozaika od zida i tu je potrebna saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Pre bilo kakve intervencije potrebna je konzervacija i čišćenje svih umetničkih dela. Ukoliko nedostaju neki delovi potrebna je rekonstrukcija. Znam sigurno da je otpala glava na bronzanoj skulpturi Jovana Soldatovića kada je ta kulptura pala i da se nalazi negde u magacinu - kaže Vlatkovićeva.
.jpg)
