Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2012, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šesti april, početak progona Srba iz Sarajeva

BANJALUKA -

Početak rata u Sarajevu 6. aprila 1992. godine bio je početak progona Srba iz ovog grada i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, saglasni su političari i istaknuti srpski intelektualci, prenosi danas Radio Televizija Republike Srpske.

Oni ističu da je pre rata u Sarajevu živelo oko 160.000 Srba, a da ih danas nema ni 10.000, i to uglavnom starih.

Bivši predsednik Republike Srpske Biljana Plavšić, koja je odslužila kaznu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Haškog tribunala, koji ju je osudio za ratne zločine, izjavila je da u Sarajevu danas ima mnogo manje Srba nego što ih je bilo u vreme turske vladavine.

"Rušenje Ustava za mene je značilo početak rata. Srbi ga nisu želeli. Oni nisu želeli da razaraju Jugoslaviju. Nisu imali nikakvog interesa za rat, ali je očigledno da su muslimani imali", izjavila je Plavšić, prenosi "Glas Srpske".

Ona je izjavila da je Sarajevo nekada bilo drugi grad u bivšoj Jugoslaviji po broju Srba, a danas to više nije, nego je to "grad jeze".

Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki smatra da insistiranje sadašnje bošnjačke zajednice na šestom aprilu kao danu nezavisnosti BiH, kao i na raznim aspektima srebreničkog zločina, ima instrumentalnu ulogu "dimne zavese".

Vlajki podseća da je uz snažnu asistenciju dela međunarodne zajednice nezavisnost BIH postignuta nelegalnim i nelegitimnim preglasavanjem jednog od konstitutivnih naroda, što je bilo protivno tadašnjem ustavu.

"Bilo bi neumno sporiti činjenicu da je muslimanski dio Sarajeva bio opkoljen Srbima koji su, bilo u borbama, a ponekad i bezrazložno, zločinački, nanosili teške štete populaciji i tom delu grada", navodi se u saopštenju iz Vlajkijevog kabineta.

Prema Vlajkijevim rečima, taj deo Sarajeva bio je okupiran i iznutra, "ne samo od strane zločinačkih milicija Jusufa Prazine i Ismeta Bajramovića već i od tadašnje muslimanske vlasti, koja je, nastojeći da od muslimana napravi još veće žrtve, bojkotovala sve sporazume koje su Srbi predlagali da se grad snabdije vodom, strujom i delom humanitarne pomoći".

Vlajki je dodao da je u toj unutrašnjoj okupaciji ubijeno više od hiljadu Srba.

Dekan Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i politički analitičar Nenad Kecmanović tvrdi da je Sarajevo žrtvovano da bi Republika Srpska opstala, ističući da bi se BiH reintegrisala da je Sarajevo posle rata proglašeno za ekstrateritorijalnu zonu.

Kecmanović podseća da su stranci to i planirali i navodi da bi to stvorilo uslove za povratak u Sarajevo velikog procenta i Srba i Hrvata, posle čega bi se taj model proširio i na druge krajeve, pa bi se BiH reintegrisala.

"Aliji (Izetbegoviću) je bilo više stalo do Baščaršije i Begove džamije nego do cijele BiH, a (Slobodan) Milošević mu je u Dejtonu izašao u susret i izazvao gnev rukovodstva Republike Srpske i u početku generalno negativan srpski stav prema Dejtonskom sporazumu", istakao je Kecmanović.

Ispostavilo se da je to bila, šahovski rečeno, žrtva teške figure za dobitak partije: Sarajevo je izgubljeno da bi opstala Republika Srpska, ocenio je Kecmanović za "Pres".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...