Izvor: Press, 13.Jul.2010, 05:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarač u 91. godini
Đorđe Radenković iz Paraćina najstariji je zanatlija i poslednji koji pravi amove za konje u Pomoravskom okrugu
Starina Đorđe Radenković iz Paraćina ima 91 godinu i najstariji je aktivni zanatlija u srednjem Pomoravlju. On je poslednji sarač u tom delu Srbije, koji pravi amove za konje, ulare za krave i ostalu opremu od kože. Kaže da su traktori uništili konje, pa je i ovaj zanat u izumiranju. Ali on i dalje, iako je u desetoj deceniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << života, svako prepodne provodi u svojoj radnjici i popravlja opremu za životinje za malobrojne mušterije.
- Amove pravim od svoje trinaeste godine. Prvi sam napravio 1932. kod majstora gde sam šegrtovao, još pre atentata na kralja Aleksandra u Marseju. U Ćupriji sam učio zanat osam godina kod čuvenog sarača Bogomira Jankovića. U to vreme samo u Paraćinu bilo je osam sarača. Sad ih nema ni na puškomet, ja sam poslednji - priča Đorđe Radenković, dok sedeći na svom reslu, ručno, zatupastom iglom i lanenim koncem, krpi kožni grudnjak za konje.
Radio u staklari 39 godina
Radio je Đorđe i u Vojno-tehničkom zavodu u Kragujevcu. Tamo je pravio sedla i amove za vojnu konjicu i opasače i uprtače za vojnike. Zatim je bio vojnik kraljevske vojske. U Paraćin se vratio 1941. i radio u staklari 39 godina, a da, kaže, nije napravio nijednu flašu. Tu je tapacirao stolice, pravio pečate, propravljao kaiševe na raznim mašinama... Sve to vreme imao je malu saračku radnjicu u svom dvorištu, u kojoj popravlja amove i dan-danas.
- Nekada je bilo dosta posla. Bio je to lep dodatni prihod na fabričku platu. Danas godišnje dođe tek desetak mušterija, uglavnom Romi i poneki seljak. Traže da im pokrpim amove, a nove retko ko kupuje. Nekada sam goveđu kožu za njih donosio iz Slovenije. Nova, kompletna oprema za konja ne može danas da se napravi za manje od 20.000 dinara. Zato sad uglavnom „krparim", a dođe i poneko da mu skratim kaiš za pantalone ili napravim povodac za psa - priča Radenković.
Dosadilo mu sedenje
Za sarački zanat, osim umeća, potrebna je i velika fizička snaga, jer se koža buši i šije ručno. Poslednji pomoravski sarač, mada je ušao u stotu, još ne priznaje godine.
- Sa zdravlje dobro stojim, još me ne izdaje snaga. Samo, šest godina ne izlazim u varoš, otkad mi je žena umrla. Ujutru ustanem, popijem kaficu i rakijicu, doručkujem, pa sedam na reslo, koje mi je pravio majstor pre pola veka. Prošle zime bilo mnogo 'ladno, mrzelo me da ložim. Dva meseca nisam radio, a kad sam počeo jer mi dosadilo sedenje, bilo je to k'o da mi valjak preš'o preko snage - nastavlja Radenković.
On objašnjava da ne mora da radi, ali da ga zanat održava u životu.
- Penzija je dovoljna za mene, za decu i unuke, ali moram da radim, valjda iz navike. Ovako kljekav, pa još da samo sedim, brzo bi me video onaj svet - kroz šalu će deda Đorđe.
.jpg)
