Izvor: Studio B, 19.Nov.2014, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoregulacija najbolja za medije
Veliki uticaj politike i kompanija na medije predstavlja prepreku za efikasnu samoregulaciju medija, upozorava više urednika medija iz regiona.
Veliki uticaj politike i kompanija na medije predstavlja prepreku za efikasnu samoregulaciju medija, upozorava više urednika medija iz regiona, napominjući da se time ostavlja prostor za kršenje osnovnih pravila profesije.
Najveći problem je što mediji nisu okrenuti javnosti, već političkim i finansijskim centrima moći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << ukazao je na nedavnom Podgoričkom novinarskom forumu predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija u Srbiji Zoran Sekulić.
Prema rečima Sekulića, "bolje je da mediji sami regulišu sopstvene standarde i da ih se pridržavaju, nego da to neko drugi radi u njihovo ime".
Samoregulacija je smišljena da se slučajevi kršenja medijskog kodeksa ne bi rešavali pred sudovima, nego unutar samih medija, da bi odluka o tome imala moralnu težinu i da bi mediji i na taj način dobijali kredibilitet, objasnio je Sekulić.
"Voleo bih da samoregulatorno telo u Srbiji, Savet za štampu, ima veći uticaj i ugled nego što ga danas ima i da se mediji sami više posvete i daju više podrške samoregulatnornom telu, umesto da se ponašaju kao društveno politički radnici u službi nečijh interesa", istakao je Sekulić.
Pre ili kasnije, mi ćemo svoje medijske scene dovesti u red, ali se plašim da ćemo do tada izgubiti i ono malo poverenja javnosti, rekao je Sekulić, koji je podsetio da se poverenje građana teško stiče, a lako gubi.
Član Komisije za žalbe Saveta za štampu u Srbiji Ivan Cvejić smatra da problem predstavlja i uticaj kompanija na medije, a posebno činjenica da se one oglašavaju i u medijima koji krše novinarski kodeks.
"'Pederska posla', 'Ovaj čovek ima muda', te ćete naslove naći u novinama. Naići ćete na govor mržnje, neskrivenu pornografiju i vrlo teško ćete kod takvih medija sprovesti neku moralnu sankciju", ukazao je Cvejić.
Ali sve dok velika kompanija ne misli da je loše dati oglas u ovakvim medijima, imaćemo problem", ocenio je Cvejić i naglasio da za slobodu medija moraju da se izbore sami mediji solidarnošću i međusobnom saradnjom.
"Što je više samoregulacije, to je manji uticaj države i krupnog kapitala. Što više prepustimo da probleme unutar medijske scene rešava država ili neko drugi, imaćemo manje slobode", napomenuo je Cvejić.
On je ocenio da se odluke samoregulatornih tela o kršenju novinarskog kodeksa često ne sprovode u svim zemljama regiona i da to nije dobro.
Izvršni sekretar crnogorskog Medijskog saveta za samoregulaciju Ranko Vujović kao jedan od problema je označio nedostatak poverenja vlasti u sistem samoregulacije medija.
Ovu tvrdnju je potkrepio navođenjem da je Odbor Skupštine Crne Gore za politički sistem, pravosuđe i upravu 13. novembra podržao izmene Zakona o medijima kojima se predviđa zabrana distribucije medija koji krši sudsku zabranu distribucije spornih sadržaja.
"Bojim se, ako odluka ovog odbora prođe na plenumu, da će to dati prevelika ovlašćenja tužiocu. Možda te odredba neće biti odmah zloupotebljena, ali uvek postoji ta bojazan. Ne može državni tužilac da procenjuje da li je neki medij uvredio nekoga ili nije", rekao je Vujović.
Urednik na portalu Al džazire (Al Jazeera) Balkan u Sarajevu Fuad Kovačević ukazao je da su nepotkrepljene optužbe i slična kršenja novinarskog kodeksa prisutni i u Bosni i Hercegovini.
Kao primer je naveo izveštavanje jednog lista u toj zemlji koji je izneo nepotkrepljenu tvrdnju da su socijalni protesti u BiH početkom 2014. priprema za oružani napad i rušenje Republike Srpske.
"Ovo se dešava konstantno i bojim se da će u narednom periodu radi povećanja čitanosti toga biti još više", rekao je Kovačević i ocenio da će, bez samoregulacije, teško biti pozitivnih pomaka u radu i štampanih i on lajn medija.
Kovačević je ukazao da je proces samoregulacije medija mukotrpan i da ne bi trebalo očekivati spektakularne rezultate, ali je istakao da je sama činjenica da postoje samoregulatna tela korak napred.
"To doprinosi tome da mediji budu odgovorniji i obzirniji, da rade novinarski posao i da se ne bave temama koje na bilo koji način ugnjetavaju nekoga", rekao je Kovačević.
On je dodao da članovi samoregulatornih tela nisu nikakve sudije i da samo nastoje da pomognu medijima da ne prave velike greške, kao i da pomognu ljudima koji su drastično oštećeni u tim slučajevima.
Potpredsednik Odbora Saveta za štampu Kosova Imer Muškolaj izjavio je da na Kosovu, kao i u drugde u regionu, Savet reaguje ugalavnom po žalbama i da imaju mnogo slučajeva da mediji ne poštuju standarde profesije.
"Najveći problem na Kosovu su portali. Dešava se da neki mediji, konkretno portali, ne žele da budu deo našeg Saveta jer krše kodeks", istakao je Muškolaj.
