Izvor: Politika, 21.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodno mesto „Nevesinjske puške”
U selu Krekovi, kod Nevesinja, spomen obeležja svedoče o burnoj prošlosti, ustancima i ustanicima, a 1875. godina upisana je velikim slovima u istoriji cele Hercegovine.– Danas ni u jednom selu tog kraja nema toliko mladih, kao i nade da se koreni nikada neće zaboraviti i napustiti
Nevesinje – Miholjsko leto obgrlilo Krekove. I celu vrletnu pitominu ponad Nevesinja... Sunce na počinku najavljuje još lepih dana. Taman toliko da se uzbere letina, pripreme drva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za zimu i na ispašu izvedu stada. Bar još koji dan dok vetrovi, odozgo sa Krečkog brda, ne donesu kiše i snegove.
A po tom brdu i Krekovi dobiše ime... Nekada davno, pričaju seljani, na njemu su bile krečane. Jedino od čega se tada i moglo živeti... Kako god je vreme odmicalo i selo sa tim vremenom raslo, tako mu se ime „tesalo”. Na kraju to mesto ponese naziv Krekovi.
– U selu je danas stotinak kuća. I oko četiri stotine seljana u njima... U Krekovima je i na hiljade grla stoke. I tone zdrave hrane koja bi u Evropu da je bar malo razumevanja drugih... I asfaltni put stigao je u ove vrleti 12 kilometara od Nevesinja, opštinskog sedišta. Krekovi odnedavno imaju i svoj Dom kulture i štošta drugo što nas je približilo, zamalo, Evropi i svetu, ponosno će meštanin Momčilo Vukotić.
„Nevesinjska puška” i 1875. godina upisani su velikim slovima u istoriju Krekova, ali i cele Hercegovine i Evrope. Nije to bio samo puki ustanak porobljenih. Buna je pokazala hrabrost srpskog naroda ovog dela Hercegovine da se suprotstavi moćnom osmanlijskom carstvu, kako bi se došlo do slobode i ujedinjenja.
Neposredan povod za bunu bio je napad harambaše, serdara nevesinjskog i zagorskog Pera Tunguza i njegovih junaka, na turski karavan u Bišini. Potom su „ugledni srpski domaćini, na skupu u Biogradu, dogovorili nove velike akcije i ustanak koji je počeo prvim pucnjem puške Trifka Vukotića i prvom borbom koja je sa Turcima vođena i to u Krekovima”, zapisaše hroničari.
Uz crkvu svetog Vasilija Ostroškog, u dvadesetak kilometara udaljenom Ulogu, stoji spomenik Peru Tunguzu, čoveku koji je „svetu pokazao koliko je Hercegovac velik i stamen i koliko je mu je stalo da pravoslavni srpski narod bude jedno”.
Među tim Hercegovcima je mnogo i onih čija imena istoričari nikada nisu upisali. Poput 24 solunca iz Krekova. Spasoje Govedarica, jedan od šestorice njihovih potomaka iz Krekova, kaže da nijedno selo u Hercegovini nije dalo više junaka srpske vojske u to vreme.
U Krekovima je danas stotinak osnovaca, srednjoškolaca i studenata. Vele da „ni u jednom selu Hercegovine nema toliko mladih, a onda i nade da se koreni nikada neće zaboraviti i napustiti”.
A za tu dedovinu borilo se i u Drugom svetskom, ali i u poslednjem Otadžbinskom ratu. Za vreme onog rata iz Krekova su u četnicima bili gotovo svi vojno sposobni muškarci, dok je u poslednjem ratu u Vojsci Republike Srpske bilo stotinak seljana.
– Četnici i ono malo partizana nijednom nisu potegli puške jedni na druge. Zajedno su branili selo. I tokom poslednjeg rata, branili smo i odbranili dedovinu. Poginuo je Jovan Jonlija, kao i još šest boraca – priča Momčilo Vukotić.
U Krekovima se pominje i hrvatski general Martin Špegelj. U Nevesinju je bio komandant garnizona bivše armije. Sa seljanima je pre rata drugovao i često išao u lov.
– Niko i nikada ne bi rekao da će pucati na nas. Da će ginuti oni koji su mu pružali gostoprimstvo... Ali, mnogo toga je isplivalo, tokom prošlog rata, na videlo. Naravno i zla ćud generala Špegelja – nastavlja Momčilo svoju priču.
Svaki kamen Krekova svedok je prošlog teškog nedobra. I vekova koji su i u ovom selu za sobom ostavljali svaki ponešto. Poput nekropole kakva je i danas u Krekovima. Osim stećaka podignutih u krekovskom „gradu mrtvih”, i to do početka 16. veka, na Balkanu ih nema nigde. Čak ih je 462 i bogato su ukrašeni.
Iz Krekova je i Đurđa Jonlija, žena koja je prevalila jedan vek, i još dve godine pride. Popije Đurđa pokoju čašicu loze. Vele da je to drži u životu... U Krekovima se prepričava i o kravi Golubi koje se jedne večeri nije vratila kući sa ispaše ponad sela. Kada su već digli ruke od nje, Goluba se, posle dvadesetak dana, pojavila ali sa teletom koje je išlo uz nju... Iz tog sela je i nadaleko poznat sir iz mešina. Kažu da je na ceni, posebno u Dubrovniku... I priča o „svatovskoj grobnici” je iz Morina ponad Krekova. Kažu da su međusobni obračun svatova preživeli samo mlada, njen sluga i jedan konj. Svi ostali su izginuli i pokopani u grobnicu na Morinama.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 22/10/2008]
.jpg)
