Izvor: Blic, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalizam olakšava pristup fondovima EU
BANJALUKA – Ako domaće vlasti, bez obzira da li su to opštinske, entitetske, kantonalne ili zajedničke institucije, nameravaju ozbiljno da se bave ekonomskim razvojem BiH, onda bi hitno trebalo da sednu za sto, otvore dijalog o organizaciji ekonomskih regija i time olakšaju BiH brži pristup fondovima Evropske unije - kaže Slobodan Marković, direktor Akreditovane regionalne razvojne agencije Severozapadne BiH (ARDA), jedne od pet regionalnih razvojnih agencija u BiH koje se sufinansiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz projekta EURED.
Marković smatra da političari u BiH, uoči najavljene reforme Ustava, priču o ekonomskoj regionalnoj organizaciji često zloupotrebljavaju u političke svrhe.
„Pojedini političari tvrde da bi sadašnju organizaciju ekonomskih regija trebalo praktično iskoristiti za podelu BiH, dok drugi smatraju da je to prejudiciranje ustavnih promena. Međutim, priča o regionalnom ekonomskom razvoju BiH nije političko, već čisto ekonomsko pitanje. Ovde nije reč o regionalnoj podeli, već regionalnoj organizaciji, a terminološka razlika između podele i organizacije je ogromna i dovodi do mnogih nesporazuma. Termin regionalizacija u BiH ima specifičnu težinu i doživljava se kao strateško, političko i nacionalno pitanje i hitno je treba izbaciti iz vokabulara kada je reč o ekonomskom razvoju BiH", kaže Marković.
On ističe da bi domaće vlasti, koje pretenduju da BiH uvedu u EU, trebalo da znaju da čitava EU funkcioniše po principu ekonomskih regija i da u Briselu imaju „zajedničku kasu" iz koje se finansiraju projekti za razvoj regija, kako bi se izbalansirao ekonomski razvoj unutar Evrope. Time i manje razvijene regije mogu da, koristeći novac iz ovog fonda, ulažu u svoj razvoj i spreče migracije iz siromašnih u bogatije regije.
„EU posebnu pažnju posvećuje ulaganju i balansiranju ekonomskog razvoja jedne države da bi sprečila ekonomske migracije. Ne zanima Evropu da, primera radi razvije severozapadni deo BiH, a da zanemari istok. Ne, njima je cilj da se uravnoteži ekonomski razvoj unutar regije, između regija i smanje migracije", ističe Marković.
Presudni faktori u organizovanju ekonomskih regija su geografske, infrastrukturne i ekonomske veze, odnosno tokovi biznisa, zbog čega postoje i primeri u EU gde jedna ekonomska regija pripada trima državama. Budući da je BiH kategorisana među zemlje koje imaju visoke potrebe za ulaganje u sferi ekonomsko-regionalnog razvoja, domaće vlasti bi, smatra direktor ARDA-e, trebalo da se pozabave pitanjem koje teritorije u BiH su ekonomski naslonjene jedna na drugu i kao takve ih organizovati. On podseća da je, upravo zbog toga što među domaćim političarima nije mogla da nađe sagovornike, Evropska komisija pre nekoliko godina odlučila da sama pokrene projekat regionalnog ekonomskog razvoja u BiH, pri čemu je formirano pet ekonomskih regija.
„Umesto da su lokalne vlasti na vreme shvatile značaj formiranja tih regija, one su se oglušile, pa su im mape servirane zdravo za gotovo. Međutim, mape koje je sačinila Evropska komisija nisu trajne, već su podložne promenama, samo ako vlasti BiH mogu drugačije i bolje da se dogovore. BiH već sada ima pristup fondovima EU, a organizacija ekonomskih regija je samo sredstvo i alat da im se lakše pristupi", naglašava Marković.
Od bivših jugoslovenskih republika, po njegovim rečima, Slovenija je najdalje odmakla u dostizanju ciljeva koje je zacrtala EU jer je zadržala veći deo sistema iz bivše SFRJ kada je reč o ekonomskom razvoju i socijalnoj zaštiti.
„Međutim, iako je članica EU, Slovenija još nije definisala ekonomske regije, dok je Hrvatska formiranjem županija praktično smatrala da je rešila to pitanje. Ipak, pre tri meseca, na sugestiju EU, Hrvatska je shvatila da je mnogo bolje da uspostavi tri ekonomske regije i to su uradili. I vlasti BiH bi trebalo što pre da utvrde koja bi organizacija ovde bila najbolja, ako žele da se BiH približi evropskim tokovima i koristi mogućnosti koje joj pružaju fondovi EU", ističe Marković.
Najveći teret u približavanju BiH EU biće ipak na opštinama, koje će, ako budu želele da „iščupaju novac" iz fondova EU morati da ponude kvalitetne projekte za svoj razvoj.
„Svaka opština mora uzeti svoju sudbinu u svoje ruke i ponuditi projekte koji će podići njen standard. Međutim, od momenta apliciranja, pa do odobravanja novca za projekat potrebno je najmanje dve godine i kada lokalne vlasti shvate složenost tog posla, verovatno će im biti manje interesantno da svaki čas menjaju načelnike službi u opštinama i bave se političkim igrarijama, umesto sopstvenim razvojnim programima", zaključuje direktor ARDA.
Otvorena priča oko mapa
Predstavnici vlasti u BiH na nedavnom sastanku u Neumu na kojem su raspravljali o Zakonu o malim i srednjim preduzećima u BiH, praktično su započeli priču u vezi sa organizacijom ekonomskih regija u BiH.
«Na tom sastanku predstavnici RS su odbili taj nacrt zakona upravo zbog sadašnje mape i organizacije ekonomskih regija u BiH. Međutim, iz Evropske komisije su potvrdili da mape nisu trajna kategorija i da su podložne svim promenama oko kojih se usaglase domaći političari. Dogovoreno je da se priča oko mapa nastavi na narednom sastanku. Dakle, sav je posao, ponovo i uvek, u rukama domaćih političara», tvrdi direktor ARDA.
