Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Dec.2010, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Referendum: RTV Slovenije nije javni servis

LJUBLJANA -

Vladin Predlogu zakona o Radio-televiziji (RTV) Slovenija nije prošao na danas održanom referendumu u Sloveniji, pokazuju rezultati nakon prebrojanih gotovo svih glasova birača izašlih na izjašnjavanje.

Posle prebrojanih 249.480 glasova, rezultati pokazuju da je 72,64 odsto glasača bilo protiv novog predloga zakona o javnom servisu, dok je 27,36 odsto opredelilo u korist predloženog vladinog akta, javila je slovenačka novinska agencija STA.

"Neimplementiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << novog zakona o javnom servisu biće veliki udarac za RTV Slovenija i propuštena je prilika da se transformiše ta medijska kuća", ocenila je večeras slovenačka ministarka kulture Majda Širca.

Prema njenim rečima, RTV Slovenije će biti ometena u pogledu razvojnih mogućnosti i ostaće na "statusu kvo".

S druge strane, zamenica predsednika Slovenačke demokratske stranke i poslanica slovenačkog parlamenta Eva Irgl ocenila je da glasači nisu hteli "politizovan, komercijalizovan i privatizovani javni servis".

"(Predlog) Zakon nije dobar i morao je bude odbačen", rekla je Irgl.

Lider Slovenske nacionalne stranke Zmago Jelinčić rekao je da je ishod referenduma "šamar (vladajućoj) koaliciji, koji je želela da ukrade ono malo što RTV Slovenija ima".

"Koalicija je želela da stvori hibrid između preduzeća i javne ustanove, kako bi svoje džepove napunila s pretplatom", ocenio je Jelinčić.

Današnji referendum je raspisan na zahtev opozicione Slovenačke demokratske stranke, Nacionalne partije i nezavisnog člana parlamenta, pošto je stav opozicije bio da predloženi zakon treba da poveća političko mešanje u RTV Slovenija i olakša njenu privatizaciju.

Novi zakon, čiji je predlagač Vlada Slovenije, predviđao je transformaciju nacionalne radio-televizije u status samostalnog pravnog lica javnog prava od posebnog kulturnog i nacionalnog značaja.

Radio-televizija bi se ravnala prema zakonodavstvu važećem za javne ustanove samo što bi odgovornost rukovodstva kuće bila zaoštrena prema zakonodavstvu važećem za privredne organizacije. Rukovodstvo bi za uspešnost bilo odgovorno svojom ličnom imovinom.

Druga novina koju je predviđao zakon bila bi uvođenje programa na jezicima naroda i narodnosti bivše Jugoslavije, dakle za manjine čijih pripadnika u Sloveniji živi oko 200.000.

Jučerašnji besplatni list "Dobro jutro" je u vezi s tim izvršio anketu među poznatim Slovencima od kojih jedni smatraju da bi to bio značajan doprinos ravnopravnosti ljudi u Sloveniji, dok se drugi protive takvom zakonskom zahvatu.

Muzičar Matjaž Živković-Maki rekao je ranije da smatra da je "bivša Jugoslavija već dovoljno podeljena, i da bi se države morale više združivati, a manje deliti".

S druge strane, obudsmenka za ljudska prava gledalaca i slušalaca RTV Slovenija Miša Molk smatra da se pripadnici nacionalnih zajednica iz bivših republika ne mogu "izjednačivati sa nacionalnim manjinama mađarske i italijanske nacionalne zajednice".

Učesnica emisija istine Suzana Jakšić pak smatra da "sve što postoji u vezi s našom bivšom Jugoslavijom mora biti priznato - od ljudi do našeg Maršala Tita, jer to je naša istorija koju niko ne može izbrisati i koju ovakvu ili onakvu moramo poštovati".

U januaru ove godine će slovenački parlament na predlog vlade raspravljati i o Rezoluciji o manjinama naroda i narodnosti bivše Jugoslavije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...