Izvor: RTS, 24.Jul.2009, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rascep u vladi zbog rebalansa
Vlada Hrvatske predstavila je konačni izgled rebalansa budžeta. Nezadovoljna predlogom, Hrvatska stranka penzionera istupila iz vladajuće koalicije.
Hrvatska stranka penzionera (HSU) više nije član vladajuće koalicije na čelu s HDZ-om zato što HSU ne želi da podrži predloge vlade o oporezivanju penzionera i radnika.
Predsednik Hrvatske stranke penzionera Silvano Hrelja saopštio je da ta partija raskida koalicioni sporazum sa HDZ-om i izlazi iz vladajuće koalicije. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << U saopštenju se navodi da je odluku doneo Glavni odbor stranke i da je postala pravosnažna onog momenta kada je vlada Hrvatske uputila u parlament zakonske predloge o oporezivanju penzionera i radnika.
HSU u saopštenju ističe da je vlada "pokušala teret neodgovornih i nestručnih odluka da prebaci na leđa HSU i drugih socijalnih partnera, svesno ih pogrešno informišući o stvarnim namerama".
Stranka penzionera je vladi još juče uputila poruku da neće pristati ni na koji veći porez od dogovorenog, odnosno da pristaju da država oporezuje isključivu razliku na iznose veće od 3.000 kuna (409 evra) i to po stopi od najviše tri odsto.
"Kako vlada u tome nije našla računicu da pokrpa rupu u budžetu, pa je naknadno ustvrdila da se s tri odsto trebaju oporezovati celokupni prihodi svih onih kojima plaća ili penzija prelazi 3.000 kuna, pregovore je HSU smatrao završenim jer bi takav predlog značio skoro četiri puta veći teret za radnike i penzinere", ističe HSU, koja traži i ostavku ministra finansija Ivana Šukera.
Šukerovu ostavku traže i penzinerska udruženja i penzionerski sindikati, koji su, kako ističu, šokirani neprihvatljivim i manipulativnim Šukerovim ponašanjem.
HSU ima u Saboru jednog poslanika. HDZ od ukupno 153 poslanika ima većinu od 83 poslanika.
Za razliku od HSU, ostali koalicioni partneri najavili su da će podržati predlog o rebalansu koji je vlada Jadranke Kosor uputila Saboru na razmatranje i koji bi trebalo da se sastane 27. jula.
Današnjim predlogom vlade bila bi uvedena stopa kriznog poreza od dva odsto za primanja između 3.000 i 6.000 kuna (409 i 818 evra) i četiri odsto na primanja iznad 6.000 kuna, a da se porez na dodatu vrednost povećava sa sadašnjih 22 na 23 odsto.
Predstavljen konačan izgled rebalansa
Vlada Hrvatske predstavila je konačni izgled rebalansa budžeta, po kojem će porez na dodatu vrednost iznositi 23 odsto, a krizni porez će imati više razreda.
Oni koji primaju manje od 3.000 kuna plata i penzija neće plaćati dodatni porez državi.
Zaposleni i penzioneri koji zarađuju, odnosno primaju 3.000 i 6.000 kuna državi će izdvojiti dva odsto svoje zarade, dok su najgore prošli oni koji imaju penzije i plate veće od 6.000 kuna, jer će njima država uzimati četiri odsto takozvanog kriznog poreza.
"Odlučili smo zaštiti penzije i plate do 3.000 kuna i na njih se posebni porez neće plaćati, a to se odnosi na 869.000 penzionera i 593.000 zaposlenih, odnosno skoro 1,5 miliona ljudi", rekla je premijerka Jadranka Kosor.
Izjavila da Vlada Hrvatske odlaže gradnju Pelješkog mosta do 2015. godine i najavila da će se sledeće nedelje odlučivati o ostalim investicijama.
Mediji prenose da Vlada Hrvatske rebalansom nije ništa uštedela, nego je samo još jednom prerasporedila novac.
Raskol zbog povećanja PDV-a
U Hrvatskoj je zbog najave povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV), došlo do novog sukoba između dvojice ministara nadležnih za ekonomiju, Damira Polančeca i Ivana Šukera, piše "Jutarnji list".
Prema neimenovanim izvorima iz vrha Vlade, dvojica ministara imali su oprečne stavove oko povećanja PDV, poreza koji najizdašnije puni prihodovnu stranu budžeta.
Ministar finansija Ivan Šuker do kraja je zagovarao zadržavanje PDV na 22 odsto i zadržavanje nulte stope koja se obračunava na hleb, mleko, lekove, dok je potpredsednik Vlade i ministar privrede Damir Polančec pokušavao da progura predlog o povećanju PDV na 24 ili čak 25 odsto i ukidanje nulte stope, piše "Jutarnji list".
Šukerovo insistiranje na zadržavanju postojeće stope u sistemu PDV bio je motivisan strahom od domino-efekta, jer bi viši PDV omogućio rast cena.
S druge strane, Polančec se, kako piše list, vodio računicom da u vreme recesije i pada potražnje nije realno očekivati da će značajnije porasti cene.
Na kraju je postignut kompromis, pa je odlučeno da se PDV poveća samo za jedan odsto.
Od toga bi se u državnu blagajnu do kraja godine slilo nešto manje od 1,5 milijardi kuna (205 miliona evra), navodi se u tekstu.
Neslaganja, međutim, nije bilo oko uvođenja "kriznog poreza" od tri odsto na celokupan iznos plata i penzija većih od 3.000 kuna (410 evra).
