Izvor: Press, 06.Nov.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošnja smanjena šest odsto
Panika u Hrvatskoj - Ekonomski stručnjaci očekivali pad između 1,1 i 4,5 odsto. Smanjenje potrošnje posledica je pada prosečnih neto plata za otprilike tri odsto na godišnjem nivou, rasta nezaposlenosti i pesimizma
Promet u trgovini na malo pao je u septembru šest odsto (na godišnjem nivou), što je gotovo dvostruko veći pad od očekivanog i znatno veći nego u avgustu. Državni zavod za statistiku objavio je prvu procenu prema kojoj je promet trgovine na malo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << septembru nominalno pao 1,4, a realno šest odsto u odnosu na isti lanjski mesec.
Pet makroekonomista, koji su učestvovali u anketi novinske agencije Hina, u proseku su očekivali pad potrošnje od 3,3 odsto, a njihove pojedinačne procene pada kretale su od 1,1 do 4,5 odsto.
To je već sedmi mesec zaredom kako potrošnja u Hrvatskoj pada i samo zahvaljujući dobroj turističkoj sezoni u letnjim mesecima pad je usporen, ali u septembru je ponovo ubrzan - s 3,2 odsto u avgustu na šest odsto. To je najveći pad prometa u trgovini na malo od aprila, kada je potonuo sedam odsto.
Nepovoljni pokazatelji
- Na sceni su i dalje nepovoljni osnovni pokazatelji. I dalje pada realno raspoloživi dohodak, što najbolje pokazuje podatak o padu prosečnih neto plata za otprilike tri odsto na godišnjem nivou. A ponovo rastu nezaposlenost i pesimizam. Porasle su cene komunalnih usluga, struje i gasa, zbog čega pada realno raspoloživi dohodak. Na sceni je i razduživanje stanovništva, što najbolje pokazuje podatak da su u trećem tromesečju neto depoziti stanovništva porasli čak 600 miliona evra - objašnjava Hrvoje Stojić, šef tima Ekonomskih istraživanja Hypo Alpe Adria banke.
Novi tržni centri
Iako je kriza usporila izgradnju novih tržnih centara, i dalje se najavljuju novi, a jedan od njih je i „Point" u zagrebačkom predgrađu Vrbani, koji će biti otvoren iduće godine. Stručnjaci za nekretnine procenjuju da šanse za poslovni uspeh i zaradu imaju oni projekti u oblasti šoping-molova koji ciljano dolaze na odabranu lokaciju, uspevaju da pomire interese vlasnika, banke, zakupaca i kupaca.
Ovi podaci izazvali su veliko komešanje i dodatno podstakli neizvesnost u hrvatskim poslovnim krugovima jer će pad potrošnje u maloprodaji direktno uticati na smanjenje narudžbi od proizvođača. U tom slučaju manja proizvodnja ugrozila bi rast ionako skromnog bruto domaćeg proizvoda. Zato se s nestrpljenjem očekuje detaljniji izveštaj o prometu u trgovini na malo koji će Državni zavod za statistiku objaviti za dve nedelje.
Do pre samo nekoliko dana u hrvatskoj javnosti dominirale su ocene o raskalašnim potrošačkim navikama građana te države. Jedno od istraživanja pokazivalo je da građani Hrvatske u jednoj godini u trgovačkim centrima ostave neverovatnih dve milijarde evra, a slike iz tržnih centara pokazuju da su oni prepuni kupaca subotom i nedeljom. Kupovna moć Hrvata jeste pala u krizi, oni koji imaju novac paze kako ga troše, ali pojedini trgovački centri i dalje su prepuni i Hrvati u njima ostavljaju ozbiljan novac.
Najviše na hranu
Samo je šoping mol „Siti Centar One West" u zagrebačkom predgrađu Jankomir prošle godine ostvario promet od 160 miliona evra, a kroz njega godišnje prođe između sedam i osam miliona posetilaca. Splitski „Siti Centar One" lane je posetilo oko šest miliona kupaca koji su u trgovinama i ugostiteljskim objektima ostavili oko 110 miliona evra.
Ali, ni svi šoping-molovi ne posluju sjajno. Samo nekoliko njih - „Siti Centar One" u Zagrebu i Splitu, zagrebački „Arena centar" i „Avenue Mall" i osječka „Portanova" - posluju odlično. Ali, zato neki jedva sastavljaju kraj s krajem i stalno menjaju zakupce. Prvi put dogodilo se da je kriza zatvorila vrata tri takva centra: „Mandija", „Kaskada" i autlet „Sveta Helena". A, zagrebački trgovački centar „King Cross" spasao se propasti kad je doveo novi brend „Harvey Norman". Konsultanti za trgovinu kažu da najbolje stoje oni trgovački centri koji na sebe preuzimaju marketinške aktivnosti i smisleno privlače kupce, a ne prepuštaju zakupce u centru same sebi.
