Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled iz ptičje perspektive
Zvornik – Mnogi ljudi imaju strah od visine i zato divljenje zaslužuju oni koji radni vek provedu na visini od oko 200 metara. Miroslav Ristić i Nenad Mijatović, deo su ekipe firme "Jastrebac" iz Smedereva, koja se bavi specijalizovanim visinskim, uglavnom građevinskim radovima, kao što su održavanje industrijskih dimnjaka, najviše u Elektroprivredi Srbije, u najvećim termoelektranama Obrenovac i Kostolac, pa su se tako našli i u najvećem zvorničkom kolektivu. U Republici Srpskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvi put i u Fabrici glinice "Birač" ostali su nekoliko dana dok su zamenili sijalice, koje su poslednji put menjane još pre rata, a pregledali su i u kakvom su stanju dimnjaci, elektro i gromobranska instalacija. Na dimnjaku kod Kalcinacije, koji je visok 110 metara, i drugom kod TEC-a visine 130 metara postavili su 42 nove dugotrajne fluo sijalice sa fotoćelijama, čiji je vek trajanja od 5.000 do 6.000 sati.
Gledajući ih sa zemlje kako sa merdevina prelaze na čelične stepenice i stižu do najveće kote, podsećajući na prave planinare, a da bi pokazali kako je na toj visini za znatiželjnike su napravili i fotografije.
Miroslav – Rile (56) kaže da skoro četrdeset godina to radi, još od 1969. godine, kada je počeo u preduzeću "Crnotravac" i to baš na poslovima u Željezari u Smederevu. Željan posla i dokazivanja mladi Novopazarac izabrao je nesvakidašnje zanimanje, ali zbog toga se nije nikad pokajao.
"Kad krećem sa zemlje nema nekog posebnog rituala, prekrstim se, pomenem Boga i zaželim sreću. Najteži poslovi su na sanacijama, jer smo tad najviše izloženi raznim opasnostima. Nije svejedno da li vetar duva ili je mirno na visini od, recimo, 250 metara. Jeste da imamo zaštitnu opremu, opasače, sigurnosne konopce, ali i sam pogled sa te visine uliva strah", kaže Miroslav koji je radio na najvećim dimnjacima u nekadašnjoj Jugoslaviji. I pored godina, Rile se s lakoćom penje uz čelične stepenice, a za visinu od stotinak metara treba mu petnaestak minuta.
On se priseća da se svojevremeno jedan njegov kolega, tada početnik, u lozničkoj "Viskozi" popeo na pola dimnjaka i umesto da nastavi odlučio da se vrati na početnu kotu. I njegov 26-godišnji sin pre nekoliko godina je pokušao da se popne na jedan dimnjak u Novom Sadu, ali kad je stigao na visinu od 50 metara proradila je očinska briga i morao je nazad na zemlju.
Dešavalo se i da su danima radili po desetak sati na najvećim kotama, a na posebno pripremljenim platformama organizovali su doručak i ručak ne želeći da silaze zbog obroka
Njegov 17 godina mlađi kolega, Nenad, električar po struci, dodaje da je za uspeh ovog posla veoma bitno da čovek bude miran i staložen i da je u potpunosti posvećen onome što radi. "Kad krećemo sa zemlje nastojimo da u sebi stvorimo osećaj kao da se penjemo uz merdevine na neku manju visinu. Mnogo je lakše kad nemaš unutrašnji strah, ali sve to dolazi s godinama", priča Mijatović.
[objavljeno: ]
