Izvor: B92, 06.Okt.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pad na skoro svim berzama

Beograd -- Vodeći globalni indeksi akcija na svetskim berzama opali su na trogodišnji minimum.

Do pada je došlo nakon što su investitori naglo počeli, usled širenja kreditne krize na evropske zemlje, da prebacuju svoja sredstva iz sve nesigurnijih hartija banaka i drugih finansijskih kompanija u zlato i vladine obveznice.

Na valutnim berzama evro je nastavio da pada prema dva glavna takmaca , dolaru i jenu, jer tekući finansijski debalansi u zoni evra sve više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opterećuju zajedničku valutu 15 članica Evropske unije.

Prava panična prodaja akcija danas je zabeležena u Moskvi, pa je tamošnje lokalno tržište deonica najlikvidnijih domaćih kompanija i poslovnih banaka zatvoreno.

Trgovina akcijama pojedinih banaka u Italiji i na Islandu je, takođe, danas bila obustavljena, nakon što su te hartije pojeftinile ispod dozvoljenog limita.

Britanski ekonomski analitičari procenjuju, kako danas prenose londonska glasila, da će ova sedmica proteći u znaku nastojanja evropskih zemalja da izbegnu finansijsku krizu koja od početka prošle sedmice potresa SAD.

Vlade više zemalja članica Evropske unije, uključujući Nemačku, Grčku, Irsku i Austriju, već su odlučile, ili će uskoro usvojiti takvu odluku, da potpuno garantuju štedne uloge građana, plašeći se izbijanja prave finansijske panike i nakon toga verovatnog sloma bankarskog sistema.

Politički prvaci četiri ekonomski najsnažnije zemlje EU (Nemačka, Velika Britanija, Franucuska i Italija) u subotu su se, tokom sastanka u Parizu, dogovorili da preduzmu sve neophodne korake za postizanje finansijske stabilnosti, putem koordinisanih akcija, ali bez stvaranja interventnog paketa nalik na američki.

Uprkos takvoj saglasnosti čelnih evropskih političara, vodeći Panevropski indeks akcija - FTSEuroforst 300 opao je danas tokom početne trgovine više od pet odsto, kasnije se malo oporavivši, ali je i dalje bio slabiji za 4,7 procenta u odnosu na petak.

Novi plan za nemačku banku

Vlada i konzorcijum privatnih banaka Nemačke razradili su novi plan za spas od propasti velike hipotekarne banke "Hipo ril istejt".

Nemačko ministarstvo finansija saopštilo je da će federalna vlada odobriti 50 milijardi evra za kosolidaciju ugrožene hipotekarne banke, a ne 35 milijardi evra, koliko je bilo predviđeno prethodnim "spasavajućim paketom".

Provobitno lansirani plan spasavanja banke propao je nakon što su Bundesbanka i najveća komercijalna bankarska organizacija u zemlji - "Dojčebanka" - saopštile da posrnula banka ima znatno veće dubioze nego što se ranije mislilo.

Glavni globalni indeks akcija - MSCI - izgubio je 2,8 odsto pređašnje vrednosti i sada je na najnižem nivou od 2005. godine, prenela je agencija Rojters sa efektne berze u Londonu.

Svi vodeći indeksi akcija u Aziji, uključujući i japanski Nikei indikator, takođe su bili u velikom padu, od tri do pet odsto, a osetno pojeftinjenje akcija zabeleženo je i na australijskom i novozelandskom tržištu. Očekuje se da danas negativna poslovna klima pogodi i američke efektne berze.

Tržišna klima na valutnim berzama i dalje nije naklonjena evru, jer je zajednička valuta zemalja članica zone evra vredela, u uslovima pojačane nestabilnosti kontinetalnog finansijskog tržišta , tokom rane trgovine na londonskoj berzi, svega 1,3542 dolara, ili najmanje u proteklih 13 meseci.

Evro se kasnije malo oporavio, ali je istovremeno kotirao manje od 140 jena, što je najniži kurs prema japanskoj novčanoj jednici tokom proteklih 30 meseci.

Samo u toku današnjeg prepodnevnog poslovanja evro je oslabio prema jenu oko 3,5 odsto, u odnosu na kurs zabeležen na samom kraju prošlonedeljnog poslovanja.

Finansijski analitičari u Londonu, na čije mišljenje se poziva Rojters, smatraju da je današnji uspon dolara prema evru usledio zbog pojačane tražnje američke valute na globalnom novčanom tržištu.

Finansijske institucije širom sveta nastoje da osiguraju što veći priliv dolara za gotovinska plaćanja i to podstiče rast trzišne vrednosti američke valute, ocenio je Li Hardman, valutni ekspert firme BTM-UFJ.

BELEX15 na istorijskom minimumu

Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze danas je pretrpeo rekordan pad od 8,09 odsto i tokom poslovanja se spustio na najnižu dnevnu vrednost u svojoj trogodišnjoj istoriji, od 890,22 indeksna poena, potvrdio je Tanjugu direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze Siniša Krneta.

Prema dnevnom izveštaju Berze, BELEX15 je završio poslovanje na nešto većoj vrednosti od 896,69 indeksnih poena.

Dosadašnji najveći pomak naniže glavni indikator Beogradske berze je imao 12. marta ove godine kada je oslabio 7,39 procenata.

Opšti indeks BELEXlajn se, uz takođe drastičan pad od 5,49 odsto, na kraju poslovanja našao na godišnjem minimumu od 1.790,55 indeksnih poena.

Prethodni najveći pad, za 5,24 odsto, indeks BELEX line je imao 9. maja 2007. godine, kada je zaključen na 4.528,99 indeksnih poena.

Beogradska berza deli sudbinu svetskih tržišta kapitala, gde su vodeći indeksi danas opali na trogodišnji minimum, akcije na glavnim evropskim berzama tokom početnog trgovanja pojeftinile u proseku iznad pet odsto, dok je, prema izveštajima inostranih agencija, moskovsko tržište deonica najlikvidnijih domaćih kompanija i poslovnih banaka zatvoreno posle panične prodaje akcija.

U trgovanju akcijama na Beogradskoj berzi ostvarena je nešto niža vrednost nego u petak, 62.474.836 dinara, dok su strani investitori prepolovili učešće u kupoprodaji hartija od vrednosti. Njihov udeo u ukupnom trgovanju je danas bio 21,02 odsto, pri čemu u kupovini 18,32, a u prodaji 23,71 odsto.

Akcije samo četiri preduzeća u kontinuiranom trgovanju su danas poskupele - "Agrobačka" iz Bačke Topole, 16,67 odsto, beogradske firme "Politika", 11,36 i "Meser Tehnogas", 3,17 i kragujevačka "Kredi banka", 3,13 odsto.

Niže cene u današnjem konitinuiranom trgovanju je imalo 20 akcija, od ukupno 26 koliko je bilo predmet kupoprodaje, a najveći pad pretrpele su hartije prestoničkih preduzeća "Progres", 20 odsto, "Telefonija", 19,70, zemunske "Fitofarmacije", 18,17, "Alfa plama" iz Vranja, 13,84 i niške "AIK banke", 12,74 odsto.

Najveći promet ostvaren je akcijama poljoprivrednog preduzeća "7. Juli" iz Siriga, 11.786.000, "Agrobačke", 8,4 miliona dinara, "AIK banke", 6.741.559 i "DDOR Novi Sad", 6.004.000 dinara.

UBS: Sredstva građana sigurna

Udruženje banaka Srbije saopštilo je da su sredstva građana i pravnih lica sigurna u srpskim bankama i da nema razloga za strah ili povlačenje novca.

Dodaje se da indirektne posledice svetske finansijske krize mogu biti rast kamatnih stopa, ali da će banke učiniti da te promene budu što manje. U saopštenju se ističe da srpske banke imaju najveću adekvatnost kapitala u Evropi, a to znači da svojom imovinom mogu da garantuju za depozite građana i privrede.

Obavezne rezerve omogućavaju bankama da ispune sve obaveze koje imaju prema klijentima, a sve banke koje rade u Srbiji jesu domaće i imaju status samostalnih pravnih lica koja posluju nezavisno od banaka u inostranstvu koje su njihovi osnivači ili vlasnici, navodi se u saopštenju.

Sarkozi: Sačuvati mir i hladnokrvnost

Francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je evropske zemlje da sačuvaju "mir" i "hladnokrvnost" u jeku finansijske krize i rekao je da pokušava da koordinira sa svima uprkos velikim razlikama.

"Svaki dan donosi dobre i manje dobre vesti, treba zadržati hladnokrvnost. Što se tiče Francuske, stvari se dešavaju najmirnije moguće", rekao je Sarkozi.

Sarkozi je takođe istakao da on sada radi na tome da 23 drugih zemalja EU usvoje iste odluke koje su donete tokom "mini samita" održanog ovog vikend u Parizu posvećenog odgovoru na globalnu finansijsku krizu.

Nastavak na B92...

Politika: Panika zatvara berze, evro u padu