Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neraskidivo prijateljstvo Rihterovih i Zankovića
Sutomore – U sinagogi Sukat Šalom u Beogradu, pretposlednjeg dana oktobra, ambasada Izraela u Srbiji dodelila je pet medalja "Pravednik" – priznanja nejevrejima koji su spasavali Jevreje izlažući se životnoj opasnosti. Odlikovanja, koja Izrael dodeljuje od 1953. godine, uručena su Dušanu Jovanoviću iz Novog Sada, potomcima Andrije Latala, koji je spasao Jevreje od ustaša u Sarajevu, Klari Baić, zaštitnici jevrejskih prijatelja i komšija od nemačkih i mađarskih nacista u Subotici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slobodanu i Mileniji Knežević, koji su u svom selu Latkovcu krili i spasli dr Juliju Erenfeld i njenog tek rođenog sina Ilana, i Petru Zankoviću iz Sutomora.
Tragom ove informacije, otišli smo u kuću stare znamenite porodice Zanković, na samoj obali mora u Sutomoru. Dočekala nas je gospođa Rosica, supruga pokojnog Petra, rodom od Klisića iz Crmnice.
– Moj svekar Ivan Zanković pred kraj Prvog svetskog rata upoznao je austrougarskog rezervnog oficira Milana Rihtera. U Kraljevini Jugoslaviji nastavili su da održavaju porodične i prijateljske odnose. Milan Rihter je bio industrijalac, Jevrej, direktor fabrike šibica u Zagrebu, gde je živeo do prelaska u Beograd. Moji deveri Frano i Milo radili su u njegovoj fabrici za proizvodnju šibica u Osijeku, a trećeg sina svog prijatelja Ivana Zankovića – Petra, mog budućeg supruga, Milan je, kao nadarenog mladića, trebalo da pošalje u inostranstvo na školovanje. Posle ulaska Nemaca u Jugoslaviju 1941. godine, Milan Rihter i njegov sin Marijan uspeli su nekako da se probiju do Sutomora, gde su, u kući Ivana Zankovića, sačekali ostatak porodice – suprugu Adelu, kćerku Stanku i mlađeg sina Ivana – priča Rosica Zanković.
Rihterovi su kod Zankovića ostali do leta, kada su, da njihovi domaćini ne bi imali neprijatnosti, otputovali u Petrovac i tamo boravili izvesno vreme u jednom hotelu. Ubrzo su ih, međutim, Italijani uhapsili i doveli u Bar, a Milana Rihtera u albanski logor Klos.
– Moj svekar je poznavao barskog nadbiskupa Nikolu Dobrečića i zamolio ga je da interveniše kod italijanskih vlasti da se Rihterovi oslobode i već u decembru 1941. godine cela porodica Rihter se ponovo našla kod Zankovića. Posle pada Italije, svekar je opet zamolio barskog nadbiskupa da pomogne da se Rihterovi sklone, jer je znao da Nemci imaju drugačiji tretman prema Jevrejima od Italijana. Zahvaljujući toj njegovoj intervenciji, porodica Rihter je prebačena do udaljenog sela Livari podno Rumije u barskoj opštini. Pred odlazak u Livare Milan Rihter je ostavio u našoj kući kompletnu ličnu i poslovnu dokumentaciju.
Rihterovi su se skrivali u Livarima do 13. marta 1944. Tog dana su, posle dojave, uhapšeni i oni u Livarima i Zankovići u Sutomoru.
Sve kuće Zankovića, kao pomagača Jevreja, zaplenjene su i na njima je na nemačkom jeziku napisano da su konfiskovane od Vermahta.
Zankovići su ubrzo pušteni na slobodu, a Rihterovi, o kojima do 1946. ništa nisu znali, znatno kasnije.
Ivan je često pozivan na saslušanje u upravu nemačke policije zbog pomaganja porodici Rihter, a Petar je, da bi to izbegao, otišao u partizane. Važni papiri i računi bogate porodice Rihter bili su sakriveni u kanti od sira ispod poda u staroj kući Zankovića. Nemci su znali da dokumentacija postoji i svakodnevno su dolazili kod Zankovića, ali nisu uspeli da je pronađu, niti da iznude priznanje od Ivana.
U leto 1946. Milanova supruga Adela Rihter došla je kod svojih dobrotvora Zankovića i odnela deo dokumentacije. Saopštila je Zankovićima i da je Milan preminuo u Budimpešti.
Petar Zanković nije doživeo da, u ime oca Ivana, dobije medalju "Pravednik". Umro je 2002. godine.
Na svečanosti u sinagogi bili su njegova supruga Rosica i sinovi Ivan i Marko.
Umrla je i Adela Rihter. Njena i Milanova deca Marijan, Stanka i Ivan žive sa porodicama u Brazilu.
Svake druge godine Stanka Rihter, udata Zlatković, dolazi u Sutomore. Prijateljstvo Rihterovih i Zankovića, iskovano u teškom vremenu, traje...
[objavljeno: ]
