Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naselje koje i vetrovi zaobilaze
Nikšić – Pre više od pet decenija, u tek sagrađenom radničkom naselju „Budo Tomović" odjekivale su pesme „Oj, nikšićka Željezaro, Crne Gore ogledalo" i „Željezara od čelika, misle cure Amerika". Pevali su radnici ponosa crnogorske industrije i najvećeg kolektiva po broju zaposlenih u Crnoj Gori, jer je njihov smeštaj u ovom naselju u to vreme bio samo privremen. Željezara je počela da gradi stanove u gradu i mnogima od njih obezbedila čvrst krov nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glavom. Sagradila je hiljade stanova za zaposlene ali i za mnoge koji nikad nisu ušli u Željezaru, iz Fonda solidarnosti. Napravio je nikšićki gigant od svojih para više od hiljadu stanova. Uprkos tome, u ovom radničkom naselju, koje je u međuvremenu dobilo ime Zverinjak, još ima radnika Željezare. Onih koji su radili decenijama ali nisu rešili stambeno pitanje, pa i danas dane provode u trošnim barakama.
Na prostoru od oko 6.000 metara kvadratnih, dva kilometra od centra grada, živi oko 800 stanovnika. Sa jedne strane naselja je visoki nasip preko koga ide železnička pruga do Željezare, a sa druge je fabrička ograda. Tu su dotrajale drvene barake, bez sanitarnih uređaja, i novosagrađeni objekti – sa dozvolom ili bez nje.
Jedan od bivših metalurga koji već tri decenije žive u ovom naselju je i nekadašnji predsednik mesne zajednice Vučeta Vranić.
– Mislio sam da ću kao i neke kolege sa kojima sam se zaposlio u Željezari biti samo privremeno smešten u ovom naselju i da ću dobiti stan dostojan čoveka. Međutim, nije bilo tako. Otišao sam u penziju a nisam uspeo da rešim stambeno pitanje. Sa još nekim kolegama ostao sam ne samo zaboravljen, nego i zarobljen pored ograde Željezare – navodi naš sagovornik.
Neverovatan je podatak koji nam je saopštio bivši „željezarac” – da ima baraka od 310 kvadrata u kojima živi i do 50 porodica.
– Nas i vetrovi zaobilaze, i sa juga i sa severa. Zaštićeni smo visokom ogradom i nasipima, a prašina puna otrovnih čestica pada iz Željezare po celom naselju. Koliko prašine, kiseline i drugih materija iz vazduha dospe ovamo dobro se vidi kada na opranu odeću i posteljinu padnu otrovi koji ih brzo unište – priča Vranić.
– Živimo u slozi, družimo se najčešće u kafani „Štit". Tu se sastajemo, pričamo o mukama i nevoljama. Ne samo mi, meštani, ponekad navrati i neki radnik Željezare, istina, sada ređe, jer je fabrika privatizovana, pa se teško izlazi sa radnih mesta. Intervencije lokalne vlasti na saniranju saobraćajnica i prostora unutar naselja Zverinjak ne mogu da reše probleme koji traju već tri decenije. U više navrata pojavljivala se žutica, psi lutalice su se ovde odomaćili, a od glodara se ne može živeti – kaže Vranić.
Ovo naselje je pre više od dve decenije dospelo i na – filmsku traku. Rođeni Nikšićanin, Živko Nikolić, koji je još kao dečak prolazio iz rodnih Ozrinića pored njegovih baraka, snimio je film „U ime naroda". Milioni gledalaca mogli su da vide ovo naselje, kako je izgledalo u to vreme. Danas je u još gorem stanju. Neretko pojedini građani i otpad odlažu nadomak trošnih kućeraka. Čak i leševe uginulih životinja. U poslednje vreme Zverinjak često „posećuju" i narkomani.
– Ovde je nekada bilo reda. Nije Crna Gora tada bila ekološka država, ali je moralo biti čisto i uređeno oko celog naselja. Toga više nema, niko ne vodi računa o ekologiji, niti o ugroženim ljudskim pravima. Zar je moguće živeti u ovim uslovima – pita se Vranić i podseća da je radničko naselje „Budo Tomović" br. 2 dobilo ime Zverinjak zbog čestih tuča, ali ne među njegovim barakama, već u Željezarinom restoranu ili ispred njega. Razlog svađa „željezaraca” i radnika „Trudbenika", koji su u to vreme obavljali rekonstrukciju fabrike, bila je jedna lepa Beograđanka. I jedni i drugi su dolazili zbog nje, ali i zbog nikšićkog piva. Voleli su da popiju.
Danas se vlast u Nikšiću, kako kažu meštani, Zverinjaka seti samo uoči izbora. U ime naroda trebalo bi podići novo naselje, ali mnogo dalje od Željezare.
[objavljeno: ]
