Izvor: Politika, 11.Nov.2009, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mina za rešenje hrvatsko-slovenačkog spora
Slovenija ističe da potraživanja zagrebačke filijale Ljubljanske banke prema hrvatskim preduzećima iznose 404 miliona evra, pa predlaže da Hrvatska taj dug otkupi (uz neki popust) a onda isplati domaće poverioce, ali Zagreb na to ne pristaje
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Vest da je premijerka hrvatske vlade Jadranka Kosor potpisala jednostranu izjavu kojom anulira za Sloveniju najvažniji član nedavno potpisanog sporazuma o arbitražnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rešavanju spora oko demarkacije imaće dalekosežne posledice. Službena Ljubljana najavljuje da će i sama potpisati (svoju) jednostranu izjavu kojom će potvrditi ono što Kosorova sada negira, da je sa predsednikom slovenačke vlade Borutom Pahorom u Stokholmu 4. novembra parafirala ceo arbitražni sporazum koji Sloveniji garantuje izlaz na otvoreno more. Ovakav rasplet ponovo gura na margine najavljeni plan o rešavanju drugih slovenačko-hrvatskih sporova, što željno iščekuju štediše Ljubljanske banke (LB) u Hrvatskoj.
Prema planu koji su prilikom pretposlednjeg susreta u Zagrebu pomenuli Pahor i Kosorova, sporazumu o arbitraži trebalo je da se pridruži „paketno” skidanje sa dnevnog reda i problema Ljubljanske banke od koje hrvatske štediše potražuju deviznu štednju još od 1991. godine, kao i slovenački dug iz zajedničke nuklearne elektrane Krško.
Da su se štediše prerano obradovale, potvrđuje i vest iz Trsta da je apelacioni sud zaključio postupak koji su protiv Nove ljubljanske banke (NLB) kao naslednice Ljubljanske banke i tršćanske filijale NLB pokrenule nekadašnje štediše iz Zagreba i Sarajeva. Čak 710 štediša je, pod vođstvom preduzetnika iz Opatije Božidara Vukasovića, uložilo tužbu protiv NLB i zahtevalo da sud u Trstu omogući da im budu isplaćeni devizni ulozi u visini od osam miliona evra iz imovine tršćanske filijale NLB. Tužioci su dokazivali da je NLB pravna naslednica Ljubljanske banke, oslanjajući se i na slovenački ustavni zakon iz 1994. prema kome je deo imovine Ljubljanske banke prešao na NLB. Apelacioni sud u Trstu je posle šest godina odbio tužbu sa obrazloženjem da u Italiji nije moguće tužiti filijalu neke strane banke koja na Apeninskom poluostrvu nema status pravnog lica.
Tako se sada nameće pitanje da li postoji drugi put da se isplate zakinute štediše iz Hrvatske izuzev pregovora o nasledstvu koji se vode u Bazelu. Slovenija zna da dve trećine hrvatskih štediša (102.000 ljudi) ima na knjižicama stare Ljubljanske banke ulog niži od 100 nemačkih maraka (danas 50 evra bez kamata i obeštećenja za štednju „zarobljenu” 18 godina). U Ljubljani se, saznajemo, razmišlja da se prvo poravnaju dugovanja ovim štedišama i time smanji obim oštećenih štediša, ali se došlo do zaključka da bi takav način diskriminisao preostale štediše. Slovenija ističe da potraživanja zagrebačke filijale Ljubljanske banke prema hrvatskim preduzećima iznose 404 miliona evra, pa predlaže da Hrvatska taj dug otkupi (uz neki popust) a onda isplati domaće poverioce. Ali Zagreb na to ne pristaje. Predsednik Stjepan Mesić ukazuje da banka mora da vrati dug štedišama i da to nema veze sa pregovorima o nasledstvu nekadašnje zajedničke države. Zagreb uz to od Slovenije potražuje 400 miliona evra na ime državnih garancija za devizne uloge štediša koji su svoju štednju preneli u druge (hrvatske) banke.
Separatni dogovor Ljubljane sa Hrvatskom otvorio bi pitanje i 165.000 štediša Ljubljanske banke u BiH koji potražuju 90 miliona evra. Ljubljana zastupa gledište da, čak i kad bi pristala na bilateralno rešavanje „štednog” spora, Sloveniju i dalje obavezuje ugovor o nasledstvu koji je ratifikovala 2004, a koji predviđa petostrani dogovor naslednica nekadašnje SFRJ pod pokroviteljstvom bazelske banke za međunarodna poravnanja. Slovenačka strana ističe da je takvo rešenje pre godinu dana nametnuo i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Slovenački privrednici upozoravaju da ovakvo stanje nije dobro za ekonomske odnose sa Hrvatskom. Roman Glaser, generalni direktor „Perutnine” iz Ptuja, upozorava da što pre se uspostavi ravnoteža normalnih odnosa između dve države na svim nivoima, pre će doći do boljitka za razvoj privrednih odnosa i poslovanje preduzeća s obe strane međe.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 11/11/2009]
