Izvor: Studio B, 01.Apr.2014, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MSP: Okončana rasprava Srbija-Hrvatska
Jednomesečna rasprava između Hrvatske i Srbije o međusobnim optužbama za genocid, okončana je danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Rok za presudu tog najvišeg suda Ujedinjenih nacija (UN) ne postoji, ali se očekuje da bi mogla biti doneta krajem ove ili početkom sledeće godine.
Hrvatska je jutros zatražila da sudije, po rečima glavne zastupnice Vesne Crnić-Grotić, "kao neosnovanu u činjenicama i pravu" odbaci kontratužbu Srbije da su hrvatske vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << i snage počinile genocid nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.
Zastupnik Hrvatske Kir Starmer sugerisao je da je i sama Srbija, prošle nedelje, odustala od temeljne tvrdnje da je "neselektivno" i "nezakonito"granatiranje Knina i drugih gradova, 4. i 5. avgusta 1995, bilo genocidna kampanja.
Prošlog petka, zastupnik Srbije Vilijam Šabas kazao je da čak i ako bi se prihvatilo - što Srbija ne prihvata - da je granatiranje gradova bilo zakonito, to bilo dovoljno da izazove prisilno premeštanje stanovništva iz Krajine.
Hrvatski advokat Starmer se oslanjao na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala komandantu Oluje Antu Gotovini po kojoj artiljerijski napadi na gradove nisu bili ni neselektivni, ni nezakoniti.
Kada se ti nalazi uzmu u obzir, to je kraj kontratužbe Srbije, ocenio je hrvatski predstavnik i dodao da "niko pre zastupnika Srbije nije tvrdio da možete počiniti genocid zakonitim napadima".
Negirajući tvrdnju srpske delegacije da su, posle Oluje, hrvatske snage pobile sve Srbe koji nisu pobegli iz Kninske krajine, Starmer je naveo podatak Tribunala da je oko 4.000 Srba bilo prebačeno u "prihvatne centre" gde im je bila pružena pomoć.
Starmer je zaključio da ni transkripti razgovora predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa Antom Gotovinom i drugim hrvatskim generalima uoči Oluje, ni događaji koji su usledili tokom operacije "ne dokazuju postojanje genocidne namere" hrvatskih vlasti i snaga da unište krajiške Srbe. I u oslobađajućoj presudi generalu Gotovini, Tribunal je utvrdio da predsednik Tuđman nije imao nameru da ubija ni progoni Srbe, zaključio je Starmer.
Britanski zastupnik Hrvatske Filip Sends osudio je "lične napade" Srbije na pokojnog predsednika Tuđmana kao "nedostojne suverene države". Kako je rekao, "ne zavređuje odgovor" sugestija srpskih zastupnika da je Tuđmanova politika prema Srbima slična sa nacističkim "konačnim rešenjem" za Jevreje tokom Drugog svetskog rata i sa stvaranjem životnog prostora za pripadnike Trećeg rajha ("lebensraum").
Glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić Grotić naglasila je da, po presudama Tribunala, Hrvatska nije imala zločinačkih namera prema svojim srpskim građanima. Podsetila je i da Tribunal nije optužio, ni osudio nijednog hrvatskog zvaničnika za zločine u Hrvatskoj.
Nasuprot tome, Srbija je u okviru svoje "vladine politike", počinila genocid nad hrvatskim civilima, tvrdila je Crnić-Grotić, naglašavajući da je više srpskih funkcionera optuženo i osuđeno za zločine u bivšoj Jugoslaviji pred Tribunalom.
Odbacujući tvrdnju Srbije da je hrvatski predsednik Tuđman želeo i izazvao rat, Crnić-Grotić je tvrdila je krivicu za to snosio predsednik Srbije Slobodan Milošević, što je, po njoj, u jednoj od svojih knjiga ranije potvrdio i kanadski profesor Šabas, koji sada zastupa Srbiju.
Hrvatska je, 21. marta, pozvala Međunarodni sud pravde da Srbiju osudi za genocid nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici 1991. i obaveže je da nadoknadi pričinjenu ratnu štetu.
Hrvatski pravni tim zatražio je da sud Srbiji naloži i da sudi svima koji su počinili "genocidne" zločine u Hrvatskoj, da pruži informacije o 865 osoba koje se još vode kao nestale i da vrati oko 25.000 kulturnih i istorijskih predmeta oduzetih tokom ratnih sukoba.
Zastupnica Vesna Crnić-Grotić tvrdila je da je Hrvatska dokazala optužbu da je Srbija počinila genocid nad Hrvatima na jednoj trećini hrvatske teritorije, u okviru plana za stvaranje Velike Srbije. Protagonisti genocida bili su JNA, srpske paravojske i lokalne snage, čiji su visoki pripadnici za zločine u Hrvatskoj bili osuđeni pred Haškim tribunalom, naznačila je hrvatska zastupnica.
Sedam dana kasnije, 28. marta, Srbija je od najvišeg suda UN zatražila da utvrdi da je Hrvatska tokom operacije Oluja, u leto 1995, počinila genocid nad Srbima iz Kninske krajine.
Istovremeno, pravni zastupnici Srbije su od najvišeg suda UN zatražili da se proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991. godine, zato što u to vreme Srbija još nije zvanično postojala kao suverena država.
Alternativno, Srbija je zatražila da optužba Hrvatske bude odbačena kao neosnovana.
Srbija je od 17 sudija zahtevala i da utvrde da je Hrvatska prekršila međunarodnu Konvenciju o genocidu i time što još nije kaznila počinioce najtežeg krivičnog dela. Međunarodni sud pravde trebalo bi da Hrvatskoj naloži da odmah kazni počinioce, kao i da ukine "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" kao državni praznik zbog toga što je 5. avgust "dan pobede genocidne operacije Oluja".
Srbija traži i da Hrvatska plati odštetu žrtvama i gubitke izazvane genocidom, kao i da uspostavi sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku.
Glavna usmena rasprava u sporu Hrvatske i Srbije u haškoj Palati mira počela je 3. marta.
Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o tužbama Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije Hisaši Ovada iz Japana, Roni Abraham iz Francuske, Kenet Kit sa Novog Zelanda, Mohamed Benuna iz Maroka i Leonid Skotnikov iz Rusije.
Pored njih, u odlučivanju će učestvovati i sudije Antonio Trindade iz Brazila, Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije, Kristofer Grinvud iz Velike Britanije, Džoan Donohju iz SAD, Djorđo Gaja iz Italije, Džulija Sebutinde iz Ugande i Su Hanđin iz Kine.
U odlučivanju će učestvovati i ad-hok sudije Srbije, Milenko Kreća i Hrvatske, Budislava Vukasa.
