Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 00:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivokapić: Pokušaj brisanja Crnogoraca
Crnogorska javnost negoduje zbog izjave Radoša Ljušića da mišljenje da su Crnogorci deo srpskog naroda preovlađuje u istoriografiji
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Srbije, istoričar profesor dr Radoš Ljušić našao se na udaru skoro svih štampanih i elektronskih medija u Crnoj Gori, izuzimajući „Dan” i one koji slove za prosrpske medije, nakon što je dnevniku „Vijesti” saopštio da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crnogorci Srbi i da je mnogo toga u Crnoj Gori srpskog porekla.
„Građani Crne Gore imaju pravo da se izjasne kao Crnogorci i mi to njihovo pravo u Enciklopediji nismo sporili. Međutim, ja sam kao student i kasnije kao profesor učio da su Crnogorci deo srpskog naroda i to je mišljenje koje preovlađuje u istoriografiji”, saopštio je Ljušić.
U enciklopediji čiji je on urednik navedeno je, prema tvrdnji ovih novina, da su Crnogorci – Srbi, da se stanovništvo Crne Gore izjašnjavalo kao srpsko, da je Dado Đurić srpski slikar, a da su Balšići, Vojislavljevići, Crnojevići i Petrovići srpske dinastije.
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić ocenio je juče da je „Enciklopedija srpskog naroda nastavak politike etničkog čišćenja”, što, kako je kazao, može izazvati nestabilnost u regionu.
„Crna Gora treba da odgovori snagom zakona i državnog dostojanstva. Državna politika Crne Gore mora što pre da postane politika nezavisne države. Često mi se čini da to liči na politiku savezne države – mi se kao nešto suprotstavljamo, ali nismo u stanju da radimo ozbiljne poslove. Na delu je stalna agresija i pokušaj etničkog čišćenja Crnogoraca, brisanja Crnogoraca kao naroda”, rekao je predsednik crnogorskog parlamenta.
On je istakao da je „to nastavak pameti etničkog čišćenja, nastavak velikosrpskog projekta”.
„Ne mogu to zvati pameću, to je nepamet etničkog čišćenja, koji se sada nastavlja drugim sredstvima. Sad nas brišu po knjigama, tekstovima, istoriografijama, da je bilo moći, brisali bi nas i onako kako su brisali neke druge, i fizički”, rekao je Krivokapić u intervjuu Radiju Crne Gore. „Takva politika je opasna jer je priprema za neke buduće istorijske nestabilnosti – da se politika etničkih čišćenja nastavi na Balkanu. To nije samo prema Crnogorcima, nego i prema Muslimanima, Bošnjacima, delimično i prema Hrvatima – naći ćete i da su Hrvati srpsko pleme koje se pokatoličilo. Sve je to ideološka priprema za zla doba koja su se desila devedesetih, a desiće se ponovo posle takvih priprema i iz takve državne politike.”
Mišljenje da se stanovništvo Crne Gore izjašnjavalo kao srpsko je, prema rečima Ljušića, opšteprihvaćeno, „makar u onom delu istorije kada oni nisu nikada sporili da pripadaju srpskom narodu, to je sve do 1918. godine”.
„Mi smo Enciklopediju radili na osnovu onoga kakve su stvari bile u prošlosti, a ne kako je u ovom trenutku. Danas vi možete da kažete da ste Crnogorac i da branite crnogorsku naciju, ali se vaš deda sigurno izjašnjavao kao Srbin i branio srpsku naciju”, rekao je Ljušić. „U Enciklopediji nismo sporili pravo Crnogoraca da su zaseban deo srpskog naroda, da su se etnogenezom odvojili od Srba, ali, uprkos svemu, nismo mogli da kažemo da Njegoš nije Srbin.”
Prema njegovim rečima, „ne samo da nismo mogli, nego nismo ni hteli, ni smeli, jer bismo time prekršili osnovna pravila istoriografije”.
„Kada pitam svoje studente o Petru Drugom Petroviću Njegošu postavim pitanje ’Šta znate o najvećem srpskom pesniku’, i svi studenti znaju da treba da mi govore o Njegošu. I tako će biti dok budem profesor na Filozofskom fakultetu i tako ćemo mi ovde učiti istoriju”, rekao je Ljušić.
Ocenjujući da je sve to „ideološka priprema za zla doba”, Krivokapić je rekao da „Crna Gora to treba da shvati i odgovori osnovnom snagom – snagom zakona i državnog dostojanstva”.
„Svako od nas ima pravo na različito lično dostojanstvo, ali na državnim funkcijama mora postojati standard državnog dostojanstva. Ne može se tražiti od crnogorskog vojnika da pogine, uključujući i u Avganistanu, u odbrani državnog dostojanstva i državnih interesa, a u državnim strukturama, vladinim, nemati isti osećaj državnog dostojanstva”, naveo je Krivokapić.
Krivokapić smatra da treba obezbediti primenu zakona i dodao: „Prvo smo bili najnegativniji, a sada smo Srbi. Za desetak godina i mene će upisati kao Srbina koji je proglasio nezavisnost Srbije.”
Novica Đurić
objavljeno: 27.04.2011
