Izvor: RTS, 16.Jan.2020, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Hidajet Biščević, predložen za ambasadora Hrvatske u Srbiji
Hidajet Hido Biščević predložen je za novog ambasadora Hrvatske u Srbiji, kojeg Zagreb, uprkos protivljenju najuticajnije opozicione SDP, pokušava da ozvaniči samo mesec dana pre stupanja na dužnost izabranog predsednika Zorana Milanovića.
Imenovanje ambasadora je, po hrvatskom ustavu i zakonu, pitanje o kojem zajednički odlučuju predsednik države i premijer, pa SDP pita zašto se ne sačeka stupanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na dužnost Milanovića, već aktuelna vlast, smatraju, pokušava da to pitanje okonča poslednjih dana mandata odlazeće predsednice Kolinde Grabar Kitarović.
Plenković je juče, odgovarajući na pitanje poslanika tokom premijerskog sata u parlamentu, rekao da imenovanje ambasadora u Srbiji nije političko pitanje, da je Beograd važan i da je ideja da se u hrvatsku ambasadu u Srbiji pošalje jedan od najiskusnijih, kako je rekao, ne samo hrvatskih već i evropskih diplomata.
"Ideja je da (u Srbiju) pošaljemo jednog od najiskusnijih, ne samo hrvatskih nego i evropskih diplomata, Hidu Biščevića", rekao je premijer i dodao da procedura o njegovom imenovanju traje već mesecima, da je Beograd bitno mesto i da je Hrvatskoj "politički bitno" da to diplomatsko predsedništvo što pre profunkcioniše s obzirom na to da je već neko vreme upražnjeno.
A ko je Hido Biščević, kojeg Plenković smatra jednim od najboljih hrvatskih i evropskih diplomata?
On je bio prvi hrvatski ambasador u EU i bivši generalni sekretar saveta za regionalnu saradnju.
Biščević je diplomirao politikologiju u Zagrebu, bio je glavni i odgovorni urednik zagrebačkog Vjesnika, a potom i ambasador u Turskoj od 1993. do 1995. i Rusiji od 1997. do 2002.
Rođen je u Sarajevu 1951. godine.
Tokom svoje dugogodišnje novinarske karijere, Biščević je imao priliku da razgovara sa gotovo svim najvažnijim akterima prošlog veka, boravio je na ratištima Bliskog istoka, ušao je u američku ambasadu u Teheranu u vreme talačke krize dok su je držali radikalni islamistički studenti, izveštavao je sa Samita nesvrstanih zemalja u Havani i Harareu, intervjuisao je trojicu od četiri osnivača PLO-a, a prisustvovao je i tajnom sastanku njihove revolucionarne komande.
"Musliman sa velikim H" Zbog svoje prilagodljivosti svim prilikama, hrvatski mediji su ga nazivali konvertitom koji se iz komuniste pretvorio u "modernog nacionalistu", iz novinara u diplomatu, iz Muslimana u Hrvata, iz siromaška "velegradskog podzemlja" u gospodina s kućom u severnom delu Zagreba...
Ostaće upamćeno kada je na pitanje prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana: "Hido, jeste li vi Hrvat ili Musliman", odgovorio: "Predsedniče, ja sam Musliman s velikim H".
Poznata je i njegova tvrdnja da ga je Franjo Tuđman tri meseca pred smrt pitao: "Hido, kome da ostavim Hrvatsku?"
Bio je najbliži Tuđmanov saradnik. Devedesetih je izabran za glavnog urednika Vjesnika i sa te pozicije pisao je tekstove o Tuđmanu, među kojima i onaj o susretu prvog hrvatskog predsednika sa Miloševićem u tikveškom dvorcu, u osvit rata, 15. aprila 1991.
Sa mesta glavnog urednika Vjesnika, otišao je u Ministarstvo spoljnih poslova, odakle ga je ubrzo Tuđman poslao za ambasadora u Tursku.
Po povratku iz Ankare, imenovan je za ambasadora u Rusiji u vreme Jeljcina, a upravo je on organizovao prvi susret tadašnjeg ruskog predsednika i Tuđmana.
Bio je i blizak sa bivšim hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, i jedan od retkih koji je pohvalno govorio o njemu.
