Izvor: B92, 16.Jan.2020, 19:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Beograd stiže "najbliži Tuđmanov saradnik, musliman s velikim H"?

Hidajet Hido Biščević predložen je za novog ambasadora Hrvatske u Srbiji.

Njega zvanični Zagreb, uprkos protivljenju najuticajnije opozicione SDP, pokušava da ozvaniči samo mesec dana pre stupanja na dužnost izabranog predsednika Zorana Milanovića.

Imenovanje ambasadora je, po hrvatskom Ustavu i zakonu, pitanje o kojem zajednički odlučuju predsednik države i premijer, pa SDP pita zašto se ne sačeka stupanje na dužnost Milanovića, već aktuelna vlast, smatraju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pokušava da to pitanje okonča poslednjih dana mandata odlazeće predsednice Kolinde Grabar Kitarović.

Plenković je juče odgovarajući na pitanje poslanika tokom premijerskog sata u parlamentu rekao da imenovanje ambasadora u Srbiji nije političko pitanje, da je Beograd važan i da je ideja da se u hrvatsku Ambasadu u Srbiji pošalje jedan od najiskusnijih, kako je rekao, ne samo hrvatskih, već evropskih diplomata.

"Ideja je da (u Srbiju) pošaljemo jednog od najiskusnijih, ne samo hrvatskih nego i evropskih diplomata, Hidu Biščevića", rekao je premijer i dodao da procedura o njegovom imenovanju traje već mesecima, da je Beograd bitno mesto i da je Hrvatskoj "politički bitno" da to diplomatsko predsedništvo što pre profunkcioniše s obzirom na to da je već neko vreme upražnjeno.

A ko je Hido Biščević, kojeg Plenković smatra jednim od najboljih hrvatskih i evropskih diplomata?

On je bio prvi hrvatski ambasador u EU i bivši generalni sekretar saveta za regionalnu saradnju.

Biščević je diplomirao politikologiju u Zagrebu, bio je glavni i odgvorni urednik zagrebačkog Vijesnika, a potom i ambasador u Turskoj od 1993. do 1995. i Rusiji od 1997. do 2002.

Rođen je u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini 1951. godine.

Tokom svoje dugogodišnje novinarske karijere Biščević je imao priliku da razgovara sa gotovo svim najvažnijim akterima prošlog veka, boravio je na ratištima Bliskog istoka, ušao je u američku ambasadu u Teheranu u vreme talačke krize, dok su je držali radikalni islamistički studenti, izveštavao je sa samita nesvrstanih zemalja u Havani i Harareu, intervjuisao je trojicu od četiri osnivača PLO, a prisustvovao je i tajnom sastanku njihove Revolucionarne komande.

Zbog prilagodljivosti svim prilikama, hrvatski mediji su ga nazivali konvertitom koji se iz komuniste pretvorio u "modernog nacionalistu", iz novinara u diplomatu, iz Muslimana u Hrvata, iz siromaška ”velegradskog podzemlja” u gospodina s kućom u severnom delu Zagreba…

Ostaće upamćeno kada je na pitanje prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana: "Hido, jeste i vi Hrvat ili Musliman?", odgovorio: "Predsedniče, ja sam musliman s velikim H”.

Poznata je i njegova tvrdnja da ga je Franjo Tuđman tri meseca pred smrt pitao: Hido, kome da ostavim Hrvatsku.

Bio je najbliži Tuđmanov saradnik. Devedesetih je izabran za glavnog urednika Vijesnika i sa te pozicije pisao je tekstove o Tuđmanu, među kojima i onaj o susretu prvog hrvatskog predsednika sa MIloševićem u tikveškom dvorcu, u osvit rata, 15. aprila 1991.

Sa mesta glavnog urednika Vijesnika, otišao je u Ministarstvo spoljnih poslova, odakle ga je ubrzo Tuđman poslao za ambasadora u Tursku.

Po povratku iz Ankare, imenovan je za ambasadora u Rusiji u vreme Jeljcina, a upravo je on organizovao prvi susret tadašnjeg ruskog predsednika i Tuđmana.

Bio je i blizak sa bivšim hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, i jedan od retkih koji je pohvalno govorio o njemu.

Nastavak na B92...