Izvor: B92, 05.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knin: 11 godina nakon 'Oluje'
Knin, Beograd -- U prisustvu najvišeg političkog vrha Hrvatske, u Kninu obeležena godišnjica "Oluje" - Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
U prisustvu najvišeg političkog vrha Hrvatske, u Kninu je obeležena 11. godišnjica vojne akcije "Oluja" i Dan pobede i domovinske zahvalnosti. U okviru proslave hrvatski predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader su na kninskom gradskom groblju položili vence i odali počast svim poginulim braniocima, uz prisustvo velikog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građana iz cele Hrvatske.
Mesić je u govoru okupljenim pripadnicima 4. gardijske brigade Hrvatske vojske, koja je 5. avgusta 1995. godine prva umarširala u Knin, rekao da je operacija "Oluja" u vojnom smislu sprovedena po svim pravilima ratovanja uz poštovanje međunarodnih konvencija i da zbog toga treba odati priznanje svima onima koji su je planirali i u tome časno učestvovali.
"Međutim, i u ovoj prigodi ne treba zaboraviti da je nakon završetka vojnog dela operacije 'Oluja' delom zakazala pravna država, da je izostala brza reintegracija oslobođenog područja u politički i pravni poredak Hrvatske. Zbog toga su se nažalost dogodili zločini. No to su bili ekscesi neodgovornih pojedinaca koje treba ne samo moralno osuditi nego i sudski procesuirati", rekao je Mesić.
Prema njegovim rečima, operacijom "Oluja" su stvoreni uslovi za završetak ratova na području bivše Jugoslavije. Mesić je rekao da su bila otvorena vrata zajedničkoj ofanzivi hrvatskih snaga i Armije BiH protiv snaga bosanskih Srba i otvoren put političkim pregovorima i postizanju Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH i Erdutskog sporazuma.
Mesić je rekao i da zbog čistoće Domovinskog rata i pravedne borbe koju je vodila, Hrvatska mora individualizirati krivicu za počinjene zločine nakon 'Oluje' i procesuirati odgovorne. Naglasivši da je na tim područjima proces obnove i povratka izbeglica u završnoj fazi, Mesić je rekao da je Hrvatska "izgradila demokratske institucije koje svim građanima garantuju bezbednost i ravnopravnost, iako se još uvek događaju incidenti na etničkoj osnovi".
Mesić i Sanader: Da se Srbija suoči...
Hrvatski premijer i predsednik iskoristili su današnji događaj u Kninu da odgovore na jučerašnje akcije u Beogradu vezane za akciju Oluja i obraćanje Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da Hrvatska odbacuje sve interpretacije u srpskim medijima o vojnoj akciji Oluja, kao i konstataciju premijera Srbije Vojislava Koštunice da je to bio "veliki i nekažnjen zločin".
Sanader je u izjavi na svečanosti obeležavanja 11. godišnjice Oluje podsetio da "u Domovinskom ratu nije srušen Novi Sad, nego Vukovar, da nije granatirana Podgorica nego Dubrovnik" i da "hrvatski vojnici nisu išli u Srbiju, nego su srpski dolazili ovamo u osvajačke pohode": "Mi im dajemo ruku jer smatramo da treba graditi novu budućnost, ali ne zaboraviti prošlost. No, dokle budu ovako razmišljali o prošlosti, dok se ne budu suočili sa čininjenicom da je ideja velike Srbije koju je Milošević propagirao bila ključni razlog za sve strahote i nedaće svih ljudi od rata u Sloveniji do rata na Kosovu, dotle Srbija neće ići napred".
Premijer Koštunica je izjavio juče da srpski narod obeležava sećanje na hiljade nevino pobijenih ljudi i progon više stotina hiljada Srba Krajišnika, koji su za samo nekoliko dana prognani i iskorenjeni iz svojih domova. "Nikada nećemo zaboraviti onu strašnu kolonu prognanika od Knina do Beograda koja trajno svedoči o velikom i nekažnjenom zločinu", naveo je Koštunica. Predsednik Stjepan Mesić je, odgovarajući na novinarsko pitanje, rekao da je "Oluja" bila poruka celoj Evropi jer, kako je objasnio, da nije bilo "Oluje" ratovala bi Evropa: "Oni moraju doživjeti katrarzu, moraju shvatiti da to što je bio ratni plan Slobodana Miloševića da je bila šteta i za srpski narod i za Srbiju i posljedice se i sada osjete".
Izbeglice i zločinci
U "Oluji", koju hrvatska strana smatra najvećom vojnom akcijom Domovinskog rata, s obe strane je učestvovalo više od 200.000 vojnika, akcija je, prema zvaničnim hrvatskim podacima, trajala svega 84 sata, a u njoj su poginula 174 hrvatska vojnika, a 1.430 ih je ranjeno.
Za vreme akcije iz Hrvatske je proterano oko 200.000 pripadnika srpske nacionalne manjine, za koje hrvatski politički vrh tvrdi da su otišli organizovanom akcijom i pod pritiskom tadašnjih krajinskih vlasti, dok srpska strana tvdri da se radilo o klasičnom etničkom čišćenju i proterivanju srpske manjine iz Hrvatske.
Republički komesar za izbeglice Dragiša Dabetić kaže za Fonet da je od ukupno 107.000 lica koja imaju status izbeglice u Srbiji, 80.000 je iz Hrvatske, a u tu zemlju se vratilo njih 60.000-70.000. Dabetić ističe da povratak onemogućava i tajna lista optuženih Srba: "Nemam ništa protiv da ratni zločinci odgovaraju i da postoji određena lista, ali za tu listu mora da se zna i da se ona jednom konačno zatvori a ne da se dodaju imena. Problem je to što ta lista od, recimo, 1.000 ljudi drži u šahu verovatno 70.000 ljudi i ljudi se boje da su na toj listi i boje se da će imati problema ako se vrate u Hrvatsku. Znamo kako ide s tim povratkom i šta se sve dešavalo. Desi se, naravno, da bude neko uhapšen. U većini slučajeva on bude vrlo brzo pušten, ali to onda ima vrlo negativan odjek i vidi se da postoji određena tiha opstukcija povratka".
On je rekao struktura povratnika takva da se radi o penzionerima ili onima koji imaju mogućnost da se bave poljoprivredom, ali da se oni koji su izbegli iz urbanih sredina vrlo malo, ili nikako ne vraćaju, jer nemaju uslova: "Tu su osnovni problem oduzeta stanarska prava, kojih je više od 30.000, ako pomnožite sa prosečnom izbegličkom porodicom, ta cifra govori da oko 100.00 ljudi zavisi od rešenja tog problema".
Direktor dokumentaciono-informativnog centra Veritas Savo Štrbac kaže da ta organizacija u svojoj evidenciji ima imena od 1960 poginulih i nestalih Srba tokom akcije Oluja. "Prošlo je 11 godina od tog našeg egzodusa. U Hrvatskoj se malo šta poboljšalo stanje u odnosu prema srpskom pitanju. Danas bih o Oluji rekao da je to tragedija koliko zbog mrtvih, toliko i zbog ljudi koji su napustili Hrvtasku", kaže Štrbac.
Za zločine nad Srbima tokom operacije "Oluja" Haški tribunal optužio je hrvatske generale Janka Bobetka, Ivana Čermaka, Rahima Ademija, Mladena Markača i Anta Gotovinu. U optužnicama se navodi da je Oluja bila zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio trajno proterivanje Srba iz Hrvatske. Na čelu projekta stajao je hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a u operaciji je učestvovao čitav državni, vojni i policijski vrh.
B92 je došao do video snimka (Real video 32.7mb, avi 1.45mb) koji se nalazi u dokaznom materijalu tužilaštva u Hagu, a beleži događaje od 7. i 8. avgusta 1995.
Prošlogodišnji specijal posvećen desetogodišnjici Oluje, možete pogledati ovde.
U Škabrnji osvanuli ćirilični natpisi
U selu Škabrnja, u blizini Zadra, na nekoliko lokacija osvanuli su ćirilićni natpisi u obliku četiri slova "S" i grafiti provokativnog sadržaja, saopštila je jutros zadarska policija.
Ćirilićna slova ispisana su na spomeniku bivšem hrvatskom predsedniku Franji Tudjmanu, a na lokalnoj crkvi i zgradi pošte u Skabrnji ispisane su poruke ćirilićnim pismom "Ovo je Srbija", "Samo sloga Srbe spašava", "SAO Krajina" i "Sveti Sava".
U saopštenju se dodaje da su slični natpisi otkriveni i u mestima Zemunik i Sukošan kod Zadra. Policija navodi da počinioci nisu poznati i da je istraga u toku.
