Izvor: Politika, 03.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelinčič protiv, Pahor za „izbrisane”
Prvak desnice osporava rehabilitaciju „izbrisanih”, premijer kaže da je pravni put jedini pravi put za rešenje tog problema
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Zmago Jelinčič, prvak desnice, osporava rehabilitaciju „izbrisanih” tako što zajedno sa opozicionim demokratama Janeza Janše zahteva da premijer Borut Pahor sa svojim ministrima garantuju ličnom imovinom da odštete „izbrisanima” neće oštetiti državnu kasu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jelinčič u bloku sa Janšinim poslanicima želi da spreči sprovođenje odluka Ustavnog suda koji je odredio da oštećenim ljudima moraju biti vraćena sva prava onako kako su i oduzeta 26. februara 1992, dakle u paketu.
Pahor je u parlamentu odgovorio Jelinčiču da „moguće odštete ’izbrisanima’ neće ugroziti javno-finansijski položaj” države. Desnica insistira na pitanju ko će snositi breme isplate odšteta, ali Pahor kaže da je „pravni put jedini pravi put za rešenje tog problema”, što shvata kao „moralnu obavezu”. Tvrdi da neće odustati od sprovođenja zakona (ispravljanje nepravde nanete „izbrisanima”), kao i da podržava ministarku policije Katarinu Kresal, koja na pretnje opozivom (koji traži opozicija) odgovara da neće odustati od vraćanja prava „izbrisanima”, makar joj rejting zbog toga pao na nulu.
Jelinčič je ogorčen da bi država mogla obeštetiti takozvane izbrisane. Smatra neprihvatljivim da zemlja prizna grešku tj. da je učinila išta nezakonito ili, kako tvrdi lider „izbrisanih” Aleksandar Todorović, da je Slovenija 1992. „počinila administrativno etničko čišćenje nad ljudima poreklom iz ostalih republika nekadašnje SFRJ”. To priznanje bi značilo da nepravde „treba nadoknaditi i platiti”, upozorava Jelinčič. Janšini poslanici huškaju medije protiv „izbrisanih” i poteza Pahorove vlade, tvrdnjama da država neće podneti ceh od milijardu evra ukoliko svi „izbrisani” traže odštetu poput Todorovića kome je sud u Ptuju nedavno dosudio obeštećenje, ali zbog uskraćivanja radne dozvole, a ne zbog „brisanja” iz registra stalnog stanovništva. Negativna kampanja rađa plodove, iako liberali upozoravaju sunarodnjake na golgotu kroz koju su „izbrisani” prošli; ankete pokazuju da većina ispitanika, na primer na portalu SiOL.net, gde je od 11.000 na pitanje „pripadaju li 'izbrisanima’ odštete?” čak trećina odgovorila da „izbrisanima (Slovenci) ništa ne dugujemo”. Svega 13,5 odsto odobrava odštete, dok 51,2 odsto smatra da „izbrisanima” država ne duguje ni cent.
Rezultat otkriva izostanak saučešća sa onima koji su zbog „južnjačkih korena” bili kažnjeni guranjem na margine društva. Desnica potpiruje neraspoloženje prema „izbrisanima” rečima da „naši ljudi (Slovenci) žive na ivici egzistencije”, a Pahorova vlada, umesto da pomogne državljanima iste krvi, tetoše neslovence. Pahor je prvi put pomenuo i mogućnost da država za učinjene nepravde isplati „izbrisanima” paušalne odštete. Liberalna javnost se ovih dana prvi put suočava i sa pitanjem krivice državnih organa za „brisanje” ljudi: februara 1992. je premijer bio Alojz Peterle, danas slovenački poslanik u Evropskom parlamentu; ministar policije koja je sprovela nezakonit akt bio je Igor Bavčar, danas šef kompanije „Istrabenz”; Janez Janša je bio ministar odbrane, Jelko Kacin ministar informisanja"
Slovenačka politika će morati da nađe zadovoljavajuće rešenje za uređenje statusa „izbrisanih” ako želi da se ta „sramota”, kako „izbris” naziva bivši predsednik Slovenije Milan Kučan, ispravi na dostojan način.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 04/03/2009]
.jpg)
