Izvor: VOA, 13.Sep.2023, 20:13
Javna rasprava o medijskim zakonima: Država Srbija ne odustaje od vlasništva u medijima
Prva javna rasprava o nacrtima dva nova medijska zakona - o javnom informisanju i o elektronskim medijima pokazala je da postoje ozbiljna razmimoilaženja u tome kako država sa jedne i novinari i medijska udruženja sa druge strane vide nova zakonska rešenja koja bi trebalo da regulišu ovu važnu oblast. Javna rasprava održana je u sredu u prostorijama Privredne komore Srbije i kako se tom prilikom čulo – ono što je za ministra informacija i telekomunikacija Mihaila Jovanovića „završetak velikog posla“, predstavnici medijskih udruženja ocenili su kao skandal i kršenje dogovora koji su prethodno postignuti sa državom. „Ovaj veliki posao ne bismo mogli da uradimo bez podrške novinarskih i medijskih udruženja i ovim putem im se zahvaljujem na njihovom doprinosu. Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti.“, istakao je Jovanović i zahvalio se i međunarodnim partnerima na njihovom doprinosu u procesu izrade predloga Zakona. Stevanović: Suštinski problemi Zakona o javnom informisanju Predstavnici mediji i novinari ocenjuju da je status Saveta za štampu jedan od najvećih nedostataka nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima. Član 24. tog zakona je na javnoj raspravi nazvan „skandaloznim“ jer je, kako objašnjavaju sagovornici Glasa Amerike, u potpunosti promenjen mesecima nakon prestanka rada radne grupe koja je pisala nacrt tog Zakona i uprkos postignutom dogovoru. Savet za štampu je prethodno tražio da se uvaži pravilo da se budžetska sredstva dodeljuju samo onim medijima koji ne krše profesionalne standarde. Aktuelnim predlogom zakona predviđeno je da se budžetska sredstva dodeljuju svim medijima – bez obzira na to da li priznaju nadležnost Saveta za štampu ili ne. Ipak, ukoliko medij priznaje nadležnost tog Saveta, a napravio je prekršaj, ne ostvaruje pravo na budžetska sredstva. Mediji se time stavljaju u diskriminatorni položaj, smatra Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija: „Ideja je bila da mediji koji neprekidno promovišu nasilje, šire govor mržnje, etiketiraju neistomišljenike vlasti, krše kodeks i profesionalne i etičke standarde i na kraju krajeva zakone ove zemlje, budu onemogućeni da budu finansirani novcem poreskih obveznika. Mi smo sada došli u situaciju da mediji koji ne priznaju Savet za štampu i koji sve to rade zapravo bivaju nagrađeni, odnosno ne moraju da dokazuju poštovanje kodeksa. Istovremeno, oni mediji koji se trude da rade profesionalno imaju taj uslov da dokazuju da li im je izricana mera od strane Saveta za štampu“, rekla je Stevanović za Glas Amerike. Druga ključna primedba odnosi se na odredbu Zakona koja se odnosi na vlasničku strukturu medija. Neočekivanim obrtom pred sam kraj angažovanja radne grupe koja je radila na nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima i u suprotnosti sa sopstvenom medijskom strategijom, država je odlučila da ipak ne želi da izađe iz vlasničke strukture medija: „Odjednom, suprotno medijskoj strategiji i opredeljenju države da napusti vlasništvo u medijima, mi sada imamo praktično predlog povratka države u medije. Pre svega se to odnosi na legalizaciju situacije u kojoj se nalazi Telekom, čiji je većinski vlasnik država. A nalazi se, zapravo, u situaciji suprotnoj zakonu već duže vreme – a to je da osniva svoje medije. To je nešto što sada, praktično, poništava čitav proces koji smo mi imali prethodnih 10 godina“, pojašnjava Stevanović. Telekom Srbija je 2018. godine je kupio kablovskog provajdera Kopernikus za 195 miliona evra od Srđana Milovanovića, brata Zvezdana Milovanovića, tadašnjeg poverenika vladajuće SNS za Niš. Opozicija, brojna medijska udruženja i kritičari vlasti su tada ovaj potez ocenili kao transakciju koja ima za cilj da Milovanoviću obezbedi sredstva za kupovinu dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – TV Prva i B92, što se i dogodilo mesec dana kasnije. Poslovanje kompanije Telekom Srbija našlo se i u poslednjem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji. U njemu piše da je to kompanija za koju se sumnja da zloupotrebljava svoj dominantan položaj na tržištu, kao i da vladajuća SNS koristi tu kompaniju kako bi povećala svoj uticaj na medije u Srbiji. Većinski vlasnik kompanije Telekom Srbija je Republika Srbija sa 58,11 odsto udela u vlasništvu. Razilaženja i oko nacrta Zakona o elektronskim medijima Definisanje rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u središtu je Zakona o elektronskim medijima. Međutim, pojedine odredbe tog zakona su takođe izazvale negodovanje dela učesnika javne rasprave. Iako u medijskoj strategiji donetoj pre tri i po godine piše da do trenutka uvođenja novog zakona treba izabrati ceo novi sastav REM-a - od toga odustalo, kaže za Glas Amerike profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski: „Nažalost, sad se razilazimo, iako je to bilo zapisano u državnom dokumentu, u medijskoj strategiji sa potpisom premijerke Srbije Ane Brnabić. Vlast sada ne želi to da usvoji i tu imamo veliki problem jer, po mom mišljenju, REM do sada nije radio dobro. O tome postoji veliki broj argumenata i istraživanja“, rekao je Veljanovski. Dodao je i to da se REM Zakonom i dalje posmatra kao organ uprave što, navodi, nigde u Evropi nije standard i nije dobro. Javna rasprava o nacrtima dva medijska zakona trajaće do 6. oktobra. Pored Beograda, okrugli stolovi biće organizovani i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
.jpg)
