Izvor: RTS, 20.Maj.2015, 19:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska "Oluja" u odnosima predsednice i Vlade

Poslednjih dana tema u Zagrebu je vreme, mesto i način obeležavanja 20 godina od akcije "Oluja". Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović za razliku od Vlade, zastupa stav da se centralna proslava mora održati 5. avgusta u Kninu.
Pošto je žestoko granatiran, hrvatska vojska je ušla u Knin, tada većinsko srpski grad. Slomljen je otpor Republike Srpske Krajine.

Dve decenije kasnije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na vanrednoj konferenciji za novinare na kojoj nije bilo pitanja, u dva i po minuta, hrvatska predsednica poručuje da centralna proslava "dana pobede" mora biti u Kninu, a vojna parada dan pre ili posle.
"Smatram da taj dan mora biti dan pobede, a ne podela. Svaka država ima datume i simbole oko kojih ne sme biti nesuglasica. U Hrvatskoj je to 5. avgust. Kao predsednica imam moralnu obavezu da učinim sve da bi se nacionalno zajedništvo očuvalo i osnažilo. Centralno mesto proslave postao je Knin, kao simbol pobede i slobode, i jasno ću zastupati stav da tog dana samo u Kninu može biti centralna proslava", rekla je Grabar Kitarović. 
Dodala je da je spremna da prihvati održavanje vojne parade u Zagrebu, za šta se zalaže Vlada, uoči ili posle 5. avgusta, ali da u tome treba voditi računa o troškovima, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju.
Predlog Vlade da se godišnjica "Oluje" obeleži 5. avgusta prvo u Kninu, potom vojnom paradom u Zagrebu, oštro je kritikovao deo branitelja, ali i HDZ, iz kojeg je predsednica.
Braniteljima je "Oluja" svetinja i boje se pokušaja eutanazije za njih najsjajnije vojne pobede. Dok ove polemike služe za unutarpolitičke obračune između Banskih dvora i Pantovčaka, odnosno sedišta premijera i predsednice, četvorodnevna akcija Srbima je sinonim za etničko čišćenje.
Tada su sa teritorije Republike Srpske Krajine krenule izbegličke kolone u kojima je bilo više od 200.000 ljudi.
Dvadeset godina kasnije spisak problema Srba u Hrvatskoj i dalje je dug – stanarska prava, imovina, penzije.
"Mi u toj diskusiji ne učestvujemo, naše institucije će kao i svake godine tako i ove godine pripremiti nešto značajnije obeležavanje egzodusa. Što se tiče penzija, stvari su nerešene, a što se tiče stanarskih prava, to se rešava kroz program stambenog zbrinjavanja, koji se odugovlači i otežava kada je reč o otkupu stanova koje su dobili", kaže Milorad Pupovac.
Prema podacima hrvatske vlade, 2010. godine registrovano je 130.000 povratnika srpske nacionalnosti. Ali, tek svaki treći sada živi na teritoriji te zemlje.
Hrvatska akcija "Oluja" je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba s područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. U akciji je ubijeno ili nestalo više od 2.000 ljudi.  

Nastavak na RTS...