Izvor: Politika, 11.Jan.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goli otok i dalje čeka turiste
Marko Bašić želi da obnovi brod „13. maj” i da u njemu, umesto logoraša, prevozi turiste
Split – Decenijama je ta hrid u severnom Jadranu bila simbol represije prema političkim protivnicima komunističkog režima. Reč je, naravno, o Golom otoku, čiji bi jedan mali deo, zahvaljujući drvenom brodu „13. maj”, nekada namenjenom za prevoz zatvorenika, uskoro mogao da započne svoj novi život, javlja Fonet.
Marko Bašić, vlasnik marine i remontnog brodogradilišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vinici na hrvatskom ostrvu Murter, nedavno je od prijatelja za samo jednu kunu (13 evrocenti) kupio olupinu drvenog broda „13. maj” dugog 26 metara.
Dokumentacija kojom raspolaže potvrđuje da je reč o jednom od brodova kojim su na jugoslovenski gulag prevoženi robijaši i teret. Kad su i brod i zatvor u drugoj polovini osamdesetih okončali svoj radni vek, „13. maj” je završio u privatnim rukama. Početkom devedesetih je dopremljen u Krilo Jesenice, poznatu bazu drvenih jedrenjaka za turistička krstarenja između Splita i Omiša.
„Prijatelj iz Krila mi je pre 10 meseci ponudio brod koji je sedam godina neobnovljen bio privezan u luci, i pretila mu je opasnost da potone, jer je more počelo prodirati kroz trup. Nisam se ni trenutka predomišljao, jer mi je obnova starih brodova i strast, i ljubav, i hobi, i posao”, priča Bašić.
U njegovom brodogradilištu na Murteru na remontu se nalazi nekoliko pravih oldtajmera, među kojima i jedan iz 1880. godine. Sam Bašić ima divljenja vrednu kolekciju starih, pažljivo obnovljenih drvenih tradicionalnih brodova. Brod „13. maj”, izgrađen 1950, samo godinu dana posle dolaska prvih zatvorenika, u jako je lošem stanju, i Bašić će verovatno od originala uspeti da sačuva samo deo trupa, dok je sve ostalo zapravo potrebno ponovo graditi.
U ovom slučaju Bašić bi, međutim, mogao da spoji prijatno sa korisnim, jer planira da napravi od „13. maja” izletnički brod, kojim bi se prema ukletom ostrvcetu moglo ići i u turističke obilaske.
„Koristiću ga u turističke svrhe, a možda i prema Golom otoku. Siguran sam da će biti zanimanja gostiju za obilazak, možda i među nekadašnjim zatvorenicima”, kaže Bašić.
Ideja o turističkoj valorizaciji Golog otoka nije nova. U Hrvatskoj se dosad pojavilo nekoliko projekata oživljavanja gole hridi. Sve je, međutim, ostalo samo na redovnim izletima agencija na ostrvu Krk i na obali ispod Velebita, kao i na lovištu koje je organizovano na Golom.
Bilo je ideja da se nekadašnji zatvor pretvori u spomen-područje nalik Jasenovcu, ali to se nikad nije ostvarilo, za šta se odgovornim obično smatra hrvatsko Ministarstvo kulture. Zbog toga Goli otok, osim uređenog pristaništa za izletničke brodiće, nikad nije ispunio očekivanja da će postati velika turistička atrakcija, neka vrsta „hrvatskog Alkatraza”.
Turistima koji plate tridesetak evra za izlet od Krka pruža se samo mogućnost da prošetaju po nekadašnjoj kaznionici i razgledaju oronule zgrade u kojima je nikad tačno utvrđen broj zatvorenika ostavio svoje kosti.
Goli otok i obližnji još manji Sveti Grgur su prve zatvorenike primili sredinom 1949. godine i vrlo brzo su postali sinonimi obračuna sa pristalicama Informbiroa, da bi kasnije tamo dolazili i drugi protivnici tadašnjega sistema.
U prvoj grupi koja je iskrcana na potpuno pusto kameno ostrvce, površine samo pet kvadratnih kilometara, bilo je 1.200 zatvorenika. Njima je prvi posao bio uređenje budućih kaznionica, ali i pogona za obradu kamena i proizvodnju „mozaik” pločica kakve se i danas mogu videti na terasama.
Kroz nekoliko decenija tuda je prošlo oko 16.500 zatvorenika. Iako se o Golom otoku obično govori kao o komunističkom logoru za političke protivnike, na njemu su, posebno u kasnijim godinama, kaznu služili i „obični” kriminalci.
Najpoznatiji brod kojim su zatvorenici stizali u kažnjeničku koloniju zvao se „Punat”, i pre nekoliko godina je uništen. Sada bi u turističku eksploataciju, čim obnova na Murteru bude gotova, mogao da se uključi „13. maj”.
Bašić ističe da mu se, posle nekoliko članaka u hrvatskim novinama, ali i priloga na nemačkoj televiziji, već javio i nekadašnji kapetan toga brod, ali i više zatvorenika koji su baš brodom „13. maj” otišli na izdržavanje svoje surove kazne.
„Ko zna, možda neki od njih požele otići na mesto svoga stradanja baš brodom kojim su to i nekad prisilno uradili”, zaključuje Bašić.
objavljeno: 12.01.2011.
