Izvor: S media, 03.Jul.2011, 02:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devica Marija iz Međugorja prevara duga tri veka?
Više od 100.000 hodočasnika iz čitavog sveta i ovog je leta zapucalo pravo u Međugorje, gde je pre 30 godina navodno počela da se ukazuje Devica Marija, što Vatikan nikada nije potvrdio.
Godina je 1981. Jun, 24. Vrućina pritisnula brdo Crnica iznad Međugorja, malenog mestašca u Hercegovini, opština Čitluk.
Tu sedi šestoro mladih - niko punoletan. Razgovaraju. Smeju se. Zadirkuju, kao što sva deca rade. Onda najednom zaćute. Iz daljine, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pričali su te večeri zajapureno svojim roditeljima, prilazi im prelepa mlada žena sa bebom u naručju. Nije govorila ništa, samo im je mahala da priđu i smešila se. Iznenađeni, pomalo uplašeni, dečaci i devojčice su pobegli.
Deca su Ivanka, Ivan i Vicka Ivanković, Ivan i Mirjana Dragićević i Milka Pavlović. Žena sa bebom je, tvrde da su odmah to shvatili, Devica Marija.
Godina je 1981. Jun, 25. Šestorka se ponovo nalazi, u isto vreme - šest po podne - na istom mestu. Nadaju se da će se Marija ponovo pojaviti. Tako je i bilo. Prelepa Bogorodica se ukazuje, deca padaju na kolena i počinju da pevaju. „Neka Gospod bude s vama, anđeli moji", govori im žena. „Vidimo se ponovo sutra", obećava.
Sadašnjost
Godina je 2011. Kraj juna. Međugorje ima 4.000 stanovnika, ali ovih dana ih je - baš kao i svakog leta - 25 puta više. Neko tvrdi, čak i svih 150.000. Preteruju, ali ne previše. Došli su hodočasnici iz čitavog sveta, najviše je Italijana, Španaca, Iraca. Svi su došli da se popnu na Crnicu i pomole se ispred velike bele statue Device Marije, podignute još pre koju deceniju, ili da odslušaju misu na nekom od 15 jezika.
Dosad ih je, kažu nezvanični podaci, bilo više od 40 miliona za poslednje tri decenije. I sve to uprkos činjenici da Vatikan nikada nije priznao da se u Međugorju dogodilo „čudo", niti ijednom potvrdio da su vizije šestoro dece bile istinite.
Ivanka, dva Ivana, Vicka, Mirjana i Milka danas imaju skoro po 50 godina. I dalje, kažu, svakog dana viđaju Devicu, koja preko njih šalje poruke čovečanstvu. Uglavnom one baš uopštene, kao: „Volite se, ljudi". Ili „Neka zavlada mir". „Ljubi bližnjeg svog". Takve stvari.
Ateisti bi rekli da ih ništa ne čudi, te da ako neko može da veruje u Hrista, onaj svet, Bibliju, Mojsija i vaskrsenje, zašto ne bi i u to da Bogorodica malo-malo pa navrati u hercegovački krš, da razmeni koju misao sa tinejdžerima?
Ovo praznoverje nekome je donelo odličnu zaradu. Međugorje vrvi od turista, kojima se „valjaju" suveniri u obliku Bogorodice.
Ručno ih izrađuju meštani, a „blagoslovi", tvrde, baš Isusova mama, rođena u Nazaretu. Selo u kojem žive isključivo Hrvati, i gde su u Drugom svetskom ratu počinjeni neki od najstrašnijih zločina ustaša nad Srbima, postalo je treće najposećenije katoličko svetilište na planeti, i ubedljivo najveće koje Sveta stolica nikada nije priznala.
Crna Gora: Vatikan važniji od SPC
Zagreb: Jaka kiša omela ispraćaj pape(VIDEO)
Kažnjen biskup zbog seksualnog zlostavljanja
Niti će, po svemu sudeći. U Vatikanu je prošle godine osnovana Međunarodna istražna komisija za Međugorje, neka vrsta suda koji treba da preseče da li se išta čudno događa u Hercegovini. Timom od 17 članova rukovodi kardinal Kamilo Ruini, čovek od najvećeg poverenja sadašnjeg pape Benedikta XVI, a u njemu sedi i pet hrvatskih sveštenika. Članovi komisije ne daju izjave, ne fotkaju se za medije, ali razgovaraju sa mnogim ljudima - što u Vatikanu, što u Bosni i Hercegovini.
Poslednji zvanični zaključak o događajima u Međugorju dala je „pokojna" Biskupska konferencija Jugoslavije. Na zasedanju u Zadru 1991. godine rečeno je - ne previše vešto ni odlučno - samo da se „na temelju dosadašnjih istraživanja ne može utvrditi natprirodnost događanja u Međugorju, a da se slučaj treba dalje motriti".
Kako danas živi "šestorka"?
Vratimo se šestorki koja je „zakuvala" celu ovu priču. Kada ne slušaju savete i poruke Bogorodice, oni žive baš lagodno. Kao što, valjda, i priliči ljudima koji su toliko blizu Bogu i ženi sa kojom je bezgrešno zgrešio, oni voze „mercedese", stanuju u luksuznim vilama, a njihova deca pohađaju najbolje svetske škole. Ima se, može se, rekli bi Srbi.
Osim vernika i naučnici i „naučnici" pokušavali su da utvrde istinu o Međugorju. Jedan od preduslova da bi neka lokacija mogla da se nazove „čudesnom" je i da leči ljude. Navodno se na Crnici dosad izlečilo više od 290 ljudi.
Prvi kojeg je Bogorodica „pogledala" bio je trogodišnji mališan po imenu Danijel, već 28. juna 1981. Bolovao je od epilepsije i hemipareze, zbog čega nije mogao da hoda, govori niti da drži glavu podignutu.
Roditelji su ga poveli na brdo i počeli da dozivaju Mariju. „Učini čudo, da bismo ti svi verovali", vikali su. Onda se ona, naravno, pojavila, i poručila roditeljima da moraju da veruju u izlečenje. Sledećeg dana Danijel je zatražio čašu soka. Dan kasnije sam se, bez ičije pomoći, popeo na brdo.
Čuven je i slučaj Dijane Bazile, Italijanke koja je obolela od multiple skleroze, zbog čega je oslepela na desno oko, imala oduzetu desnu stranu tela i mogla da hoda samo oslanjajući se na druge. Stigla je u Međugorje 1983, na poziv časnih sestara, i videla Gospu Mariju. Uspravila se, počela da hoda, a dok je našla avion za Italiju, svi simptomi njene bolesti nestali su, kao rukom odneseni.
Timovi lekara iz Italije, Poljske, Austrije, Engleske, pa čak i Sjedinjenih Američkih Država proučavali su decu kojima je Bogorodica navodno pomogla. Dr Luiđi Frigero, koji ne jredvodio doktore sa klinike „Manđagali" u Milanu, saopštio je jednom prilikom da ovakvi rezultati „ne mogu da se objasne na prirodni ili naučni način" i zaključio da je posredi nešto „natprirodno".
Papa Jovan Pavle Drugi, koji je bio na čelu Katoličke crkve kada su počela ukazanja u Međugorju, navodno je jednom rekao korejskom nadbiskupu da je njegova rodna Poljska oslobođena od komunizma zahvaljujući „delima Bogorodice koja su najvidljivija u Fatimi i Međugorju". Ta njegova upadica nikada nije potvrđena.
Zato jeste bila potvrđena jasna uloga vernika i poglavara u etničkom čišćenju u ratu u Bosni. Snage Hrvatskog vijeća odbrane krenule su baš iz Međugorja u napad na srpski pravoslavni manastir Žitomislić, a granate su lansirane sa poseda franjevačkog manastira ispod Crnice.
Danas je sećanje na to gotovo zamrlo, a meštani se bave samo Bogorodicom. Prošla je još jedna godina u kojoj su turisti-hodočasnici ostavili svoj novac u hercegovačkoj zabiti. Sledeće godine, tvrde svi, biće ih još više.
(P r e s s)
