Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2013, 12:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CG: Lednik star 1.000 godina

Sat i po planinarenja od poslednje livade na prelepim Grebajama, u Donjem-Velikom kotlu, na Južnim Karanfilima, delu surove lepote Prokletija, samuje Sniježnik, stalni lednik na najnižoj nadmorskoj visini na Balkanu. Gore, ispod samog neba, gde su munje usred jula normalna stvar, gde morate doći oznojeni i ako ste u punoj formi, kada pomislite da penjanju i "mukama" nigde kraja dočeka vas prizor koga nema gotovo ni u snu. Pogled vam odmah padne na stenu koju su prozvali "koplje", visoku oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 600 metara, a oči tek potom odmore na ledniku dugom oko 800, i širokom upola kraće. - Evo, vidite ga kako se "raskomotio"! Smestio se ovde na 1.600 metara visine - kaže poznati planinar i vodič iz Gusinja Ahmet Ašo Reković. - Lep je, lepote mu nadaleko nema - pokazuje Ašo zeleni led star nekoliko hiljada godina, uz napomenu da ne treba žaliti truda da se dođe ovde, ali i onu da su klimatske promene i proces zagrejavanja atmosfere, sve veća opasnost za lednike širom sveta, međutim ne i za Sniježnik. - Debljina prastarog leda nikada, čak ni u vreme neopisivih vrućina, ne spušta se ispod 15 metara, koliko je visok krajem avgusta. Pogledajte, sada je visok više od 30 metara. Idealan je za letnje skijanje.KO JEDNOM VIDI UVEK SE VRAĆA Onaj ko je jednom video lednik, vraća mu se. U mislima pogotovo. Priseti se često leda, baš kao Markesov junak, pukovnik Aurelijano Buendija, koji se, mnogo godina kasnije, ispred streljačkog stroja prisetio onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led. Kada se uđe u rased, jer je lednik na jednom mestu "pukao", teško se može izdržati hladnoća koja tu caruje, čak i onda kada je temperatura uokolo dostigla 30 stepeni. Vidite nijanse u bojama leda, koje govore o njegovoj starosti. Trebalo bi ga detaljnije proučiti, pokazuje Reković lednik u čijem podnožju je jezero. Boja leda od bele, preko plave postepeno se menja prelazi u zelenu i na kraju u tamnu boju, što je nepobitno svedočanstvo o datumu nastanka ove "starine", kaže Reković, koji nekoliko puta u toku sezone obiđe Sniježnik. - Nisam verovao sopstvenim očima kada sam ušao u taj rased. Bio sam više nego očaran. Prišao sam mu, udarao po njemu planinarskim cepinom kao po betonu, a od njega su samo prskale iskrice. Setio sam se odmah tvrdnje akademika Gušića koju je izneo na simpozijumu o flori i vegetaciji jugoistočnih Dinarida u Andrijevici 1973. godine koji je tvrdio da se u Prokletijama nalazi jedini ostatak živog lednika na Balkanu - priča iskusni planinar, vlasnik čuvene botaničke bašte u Brezojevicama kod Plava Mićo Praščević, svestan da ljudi čak ni u Plavu ni Crnoj Gori ne znaju gotovo ništa o ledniku koji ovih dana pohode planinari sa raznih meridijana, a koji će, nema sumnje, postati jedno od obeležja Nacionalnog parka Prokletije, ako park zaživi i bude poslovao onako kako se to radi u nekim drugim sredinama, gde se priroda čuva, ali od nje i dobro zarađuje.

Nastavak na Večernje novosti...