Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Okt.2020, 18:14
Bregu i Miščević: Regionalna saradnja dobija na značaju u vreme pandemije
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu i njena zamenica Tanja Miščević ukazale su na veliki značaj saradnje na Zapadnom Balkanu u vreme krize zbog pandemije koronavirusa koja će imati izrazito negativan uticaj na region.
Bregu i Miščević u autorskom članku navode da su posledice razbuktavanja epidemije vidljive širom sveta, a da posebno do izražaja dolaze na Zapadnom Balkanu jer je taj region i ekonomski i društveno ušao u panedmiju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sa velikim nedostacima u poređenju sa susedima iz EU.
One kao jedan primera navode zdravstvo u koje su ekonomije Zapadnog Balkana prilično skromno ulagale pre pandemije, od 2,9 do 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je prosek EU bio sedam odsto. Dodaju da ne treba zaboraviti da se kumulativno govori o mnogo više novca s obzirom da se BDP EU i regiona ne mogu porediti.
"Ovo tradicionalno zanemarivanje zdravstvenog sektora, uprkos brojnim nastojanjima da on bude reformisan, dovelo je do toga da imamo samo 2,3 doktora na 1.000 građana (prosek EU je 3,7), pet medicinskih sestara (prosek EU je 8,6) i ne više od četiri bolnička kreveta (prosek EU je 6,1). To je bila prečica za dospevanje na 'crne liste' u kategoriji broja zaraženih građana na 100.000 stanovnika", piše u članku.
Broj radnih mesta u regionu i zaposlenost opali su za 15 odsto, a naročito teško su pogođeni mladi, čija je nezaposlenost porasla 27 odsto, navode Bregu i Miščević. One dodaju da je broj nezaposlenih mladih ljudi porastao na gotovo 800.000, dok je nezaposlenost žena dostigla 53 odsto.
"Prema nekim procenama, Zapadni Balkan će imati najgoru recesiju u poslednje dve decenije. Slab kapacitet zdravstva, veliko oslanjanje na kretanje kapitala i u nekim slučajevima velika zavisnost od turizma, pogoršaće razmeru i trajanje pada ekonomske aktivnosti u regionu", navodi se u tekstu.
Predviđa se da će regionalni rast pasti na minus 5,1 odsto, navode zvaničnice RCC i dodaju da je pad BDP-a u drugom kvartalu 2020. godine, koji u nekim slučajevima ide do minus 20 odsto, u velikoj meri posledica kolapsa turizma.
Kao dobre vesti, Bregu i Mišćević navode da se očekuje da će se rast u regionu oporaviti i 2021. godine dostići 3,4 odsto.
"Pad direktnih stranih investicija u 2020. godini već je na 40 odsto, tako da prioritet treba da budu održavanje likvidnosti preduzeća, podsticanje ulaganja u industrije koje su najviše pogođene pandemijom i održavanje lanaca snabdevanja", navodi se u članku.
Deficit tekućeg računa regiona iznosi šest odsto BDP-a i najviši je u poslednjih pet godina, dodaje se.
"Šest ekonomija Zapadnog Balkana zabeležilo je pad dolaska stranih gostiju od 75 odsto u prvoj polovini 2020. u odnosu na 2019. godinu, a očekuje se da će za povratak na nivo rasta od pre pandemije biti potrebne tri do četiri godine", navode Bregu i Miščević.
One dodaju da je prošle godine više od 12 miliona ljudi posetilo Zapadni Balkan i da je to regionu donelo zaradu od 7,2 milijarde evra.
"Turizam čini 10,2 odsto BDP-a regiona i više od 25 odsto izvoza! U proseku 11,4 odsto svih zaposlenih na Zapadnom Balkanu dolazi iz ovog sektora. Imajući na umu ogromne nedostatke ovog dela Evrope i razmere štete, jasno je da će nam biti potrebna pomoć, ali i da ćemo sami morati da udružimo snage", stoji u članku.
Bregu i Miščević podsećaju da je EU kao pouzdan partner regiona "još jednom priskočila u pomoć", ovog puta sa devet milijardi evra predviđenih ekonomsko-investicionim planom koji je u utorak predstavila Evropska komisija.
"Zajedno sa već najavljene 3,3 milijarde evra za borbu protiv pandemije, ovo je podsticaj da ekonomski razvoj brže napreduje, ali i još jedna potvrda nedvosmislene podrške evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Ovo ulaganje EU, uz podršku instrumenta garancija za Zapadni Balkan, ima potencijal da privuče još 20 milijardi evra javnih i privatnih investicija", navode zvaničnice RCC.
Dodaju da se time ukupno dolazi do 32,3 milijarde evra i ocenjuju da bi to bio "ogroman podsticaj", jer je reč o gotovo 30 odsto BDP-a regiona koji iznosi 100 milijardi evra.
Bregu i Miščević navode da je izlaz iz trenutne situacije "moguć zajedničkim naporima, udruženim radom na ostvarivanju zajedničkih ciljeva".
Dodaju da RCC radi na razvoju "održivog rešenja po meri regiona kako bi pomirili planove i mogućnosti Zapadnog Balkana sa realističnim ciljevima". Proteklih meseci RČ sa partnerima i vladama sa Zapadnog Balkana radi na programu zajedničkog regionalnog tržišta za period od 2021. do 2024. godine, navodi se.
"Ogroman potencijal vidimo i u regionalnom investicionom prostoru, u cilju usklađivanja investicionih politika sa evropskim standardima. Tu je i razvoj regionalnog digitalnog prostora radi integracije Zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište, kao i razvoj regionalnog industrijskog i inovacionog prostora u cilju transformacije industrijskih sektora", pišu Bregu i Miščević.
Autorke članka dodaju da će sve aktivnosti imati "zeleni pristup", što odražava Evropski zeleni plan i prevodi ga u zeleni program Zapadnog Balkana.
