Izvor: Politika, 14.Avg.2010, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boljkovac pod istragom zbog likvidacije ustaša
Bivšeg Tuđmanovog ministra unutrašnjih poslova neimenovani svedoci optužuju da je kao pripadnik Ozne ubijao ustaše i domobrane
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 13. avgusta – Krajem prošle godine Tuđmanov ministar unutrašnjih poslova Josip Boljkovac (koji se 1993. zajedno s Mesićem i Manolićem politički razišao s Tuđmanom) podigao je popriličnu prašinu svojom knjigom „Istina mora izaći van...”, u kojoj je skinuo veo s mnogih neugodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbivanja po Tuđmana i njegov režim. Ovih dana Boljkovac privlači pažnju javnosti iz sasvim drugačijeg razloga, ali po svemu sudeći povezanog s prethodnom činjenicom: protiv njega se vodi krivična istraga na osnovu tvrdnji neimenovanih svedoka da je odmah posle Drugog svetskog rata kao pripadnik tadašnje Ozne „bez suda” ubijao pripadnike ustaških i domobranskih kvislinških jedinica.
Navodi se tako da su partizani zarobljenike smeštali u logoru Dubovac, odakle su navodno odvođeni u većim grupama i likvidirani, a da je u tome učestvovao i Boljkovac.
Najdetaljnija priča tiče se likvidacije Valentina Banovca i Slavka Volovića 1947. godine, za koje je, navodno, prevarivši Valentinovu porodicu da je stigla amnestija, doznao gde se skrivaju. Banovac je, prema tim tvrdnjama, pre rata bio mačekovac i dobro se znao s Boljkovcem. Navodno je ilegalno i pomagao partizane, ali se tokom 1943. posvađao s njima jer su ga navodno lažno optužili da sarađuje s ustašama. Partizani su ga uhapsili i osudili na smrt, ali je on uspeo da pobegne, prepliva Kupu i pridruži se upravo ustašama.
Svedoci tvrde da je Boljkovac lično pucao iz automata na Valentina Banovca i „prosuo mu mozak po cesti”.
Ovo nije prvi put da se Boljkovcu pripisuju ovakve stvari, ali je on to uporno negirao. Početkom prošle godine slično ga je optužio i Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava, kad je na njegovo čelo ponovo došao Ivan Zvonimir Čičak. Pronađeni su navodni dokumenti nekadašnje Udbe iz kojih se videlo da su vršene likvidacije pripadnika kvislinških jedinica bez suđenja, te da je na području Karlovca, gde je delovao i Boljkovac, od 1945. do 1947. godine ubijeno 210 takvih osoba. Tvrdilo se da je među potpisima na takvim dokumentima i Boljkovčev, što je on takođe negirao.
Povodom najnovije istrage koju vodi policija i Državno tužilaštvo u Karlovcu, Josip Boljkovac je domaćim medijima rekao: „Niko me nije ispitivao o poratnim zločinima u Karlovcu. Ko su ti svedoci koji sada mene terete? Pa ni jedan iz logora na Dubovcu nije živ. I sam sam čuo za postojanje logora na karlovačkom području, ali u njima nikada nisam bio.”
Boljkovac dodaje da su „navodno zarobljenici odvođeni i u Maćešić Potok, gde su ustaše ubile nekoliko stotina Srba, a spominjala se i Brezova Glava, mesto na kojem su 1942. godine potučene ustaše i domobrani”.
U vezi s ubistvima Valentina Banovca i Slave Volovića napominje da se radilo o „velikoj profesionalnoj pogrešci” njegovih potčinjenih. O tome kaže: „Obojica su bili ratni zločinci – Volović je radio za Gestapo, a Banovac za UNS (ustaška tajna služba). Nisam video kad su ih ubili. Na teren smo došli posle dojave da se skrivaju u dvorcu u Tončić Selu. Ubijeni su dok sam ja razgovarao s Volovićevom porodicom.”
Kako je opisao i u svojoj knjizi, njegovi podređeni su mu rekli kako nisu izdržali Banovčevu provokaciju, pa su „impulsivno reagovali” i pucali u njih.
R. Arsenić
objavljeno: 14/08/2010
.jpg)
