Izvor: Politika, 29.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Barbikina kuća” za Majku Terezu
U oči današnjeg otvaranja Spomen-doma humanistkinji, nobelovki i svetici u Skoplju, ovaj „arhitektonski tarator” na meti je žestokih kritika stručnjaka, ali i šire javnosti
Skoplje – Danas će u Skoplju biti svečano otvaranje Spomen-doma Majke Tereze, humanitarke, nobelovke i svetice koja je svetlost dana ugledala u gradu na Vardaru 1910. godine.
Spomen-dom Majke Tereze najbrže je izgrađeni objekat u Makedoniji, a njegovo idejno rešenje i konačan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgled predmet su kritika i polemika, nezabeleženih u Skoplju.
Dok autori projekta Vangel Božinovski i Slobodan Arsovski, pobednici na međunarodnom konkursu, uživaju u saznanju da je njihovo delo već trajna urbanistička tvorevina, kolege arhitekti, urbanisti, istoričari umetnosti i likovni kritičari imaju bezbroj primedbi.
Prema pisanju makedonske štampe Spomen-kuća Majke Tereze predstavlja sve, samo ne duhovnost ličnosti kojoj je posvećena. Likovna kritičarka Lile Nedelkovska se čudi i kaže da „u ovom objektu nema šta da se vidi ni da vam se dopadne, može samo da vas uznemiri”. Istoričar umetnosti Zoran Petrovski je još decidniji: „Za mene je to samo jedna neuka pseudoarhitektura, koja nema veze sa kreativnim i kulturnim parametrima, na osnovu kojih može da se povede smisaoni dijalog”. Loše ocene „Barbikinoj kućici” Majke Tereze, kako ovu građevinu naziva štampa, izrekli su i eksperti za urbanizam iz Hrvatske i Slovenije, na proputovanju za Grčku.
Spomen dom ove humane žene smešten je u strogom centru Skoplja, tik uz Dom Makedonske armije (nekadašnji Dom JNA), na glavnoj skopskoj promenadi. Za oko laika, taj „arhitektonski tarator” je prijemčiv i bio bi prihvatljiv da nije tako nasađen u ambijent sa kojim je „totalnoj u svađi”.
Treba svakako pomenuti da se u nameru da se Majci Terezi u Makedoniji podigne ovakav spomenik uplela i politika. Natezanja oko etničkog potekla Gondže Bojadžiju, potonje Majke Tereze, datiraju s početka osamdesetih godina minulog veka, u vreme kad je ona svojom humanitarnom misijom na sebe skrenula pažnju svetske javnosti, i naročito posle dobijanja Nobelove nagrade 1997. godine.
Ignorišući sve druge činjenice, pozivajući se na podatak da je njen otac Nikola Bojadži bio Albanac, albanski intelektualci na čelu sa tada aktuelnim liderom makedonskih Albanca Arbenom Džaferijem pokušali su da dokažu da je Majka Tereza Albanka. Godine 2003. u Tirani uz pomoć tadašnjeg predsednika Albanije Alfreda Mojsijua i gradonačelnika Tirane Edi Rame sačinjena je strategija da zvanična Tirana zatraži da se mošti svetice iz Indije prenesu u Albaniju.
Treba spomenuti da su se u makedonsko-albansku priču uključili i makedonski Vlasi (Cincari), dokazujući da je otac Majke Tereze Nikola Bojadži – Vlah, poreklom iz Moskopolja, čuvene prestonice Vlaha (današnja Albanija), te da ona ne može da bude ništa drugo do Vlahinja.
Mile Radenković
[objavljeno: 30/01/2009]
