Izvor: Press, 09.Nov.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke uzdržane, preduzeća bez novca
Dilema - Od države se očekuje da ulaganjem u infrastrukturu pomogne privredi da izađe iz krize. Mogu li autoputevi ka Bugarskoj i Albaniji da povećaju konkurentnost makedonske privrede
SKOPLJE - Ako je državni budžet projekcija budućnosti i ako odražava prioritete vlade, onda je jasno da 2013. neće biti drugačija od ove godine.
To je zaključak obimnog istraživanja koje je sproveo skopski nedeljnik „Kapital", u kome su učestvovali brojni >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << privrednici, bankari i analitičari, a teme su bile skeniranje budžeta Makedonije za narednu godinu i očekivanja poslovne zajednice od makroekonomske politike vlade.
Kapitalne investicije
Adut ministra finansija u budžetu od 2,7 milijardi evra za iduću godinu su državne kapitalne investicije od 380 miliona evra. Na pitanje da li one mogu da odigraju ključnu ulogu u oporavku privrede, odgovor je da vlada nije ni ovaj put spremna da izvrši značajnu reformu javne potrošnje. U vladi smatraju da kapitalna ulaganja države stvaraju bolje uslove za privlačenje stranih investitora i bolje performanse domaćih kompanija. Ali, analiza strukture javne potrošnje za iduću godinu ponovo nas podseća na stari problem budžeta.
Problematičan je, u stvari, način na koji oni troše javni novac - i u 2013. godini većina, odnosno 86 odsto budžeta, potrošiće se na tekuće potrebe: zarade zaposlenih u javnoj upravi, penzije, socijalne naknade, za sve ono što ne doprinosi ekonomskom razvoju. A tek manji deo budžeta biće uložen u izgradnju puteva, železnica, energetske infrastrukture...
Ekonomisti i privrednici su jednoglasni da država u recesiji mora da uloži više novca u izgradnju velikih infrastrukturnih projekata, koji će dati zamah domaćoj privredi.
- Poslovna zajednica očekuje da vlada ostvari obećanja i poboljša putnu infrastrukturu, posebno da autoputevima poveže zemlju sa Albanijom i Bugarskom. To će otvoriti nove perspektive domaće privrede - kaže generalni direktor Železare „Makstil" Aleksandar Panov.
A Rade Trajkovski, generalni direktor kompanije „Globus", smatra da su izgradnja hidroelektrana i gasifikacija prioritetni projekti, jer skupa energija sada ugrožava konkurentnost makedonskih kompanija. Trajkovski je veliki protivnik trošenja poreskog novca na neproduktivne projekte.
Tekuća likvidnost
Bankari nisu ubeđeni da će se nešto mnogo promeniti uslovi poslovanja u 2013. godini. To znači da će banke ostati zatvorene za kreditiranje preduzeća, pravdajući se prisutnim rizicima i da će nastaviti da sarađuju s državom i Centralnom bankom, gde će plasirati višak likvidnosti. Makedonske banke trenutno imaju višak likvidnosti od 500 miliona evra, koji uglavnom završava u državnom budžetu.
Pouka - Jovanka Jolevska Popovska
Pogledajte se iznutra
Očekujemo da se nastave sadašnji izazovi s kojima se suočavaju preduzeća: uzdržanost u investicijama, stagniranje tražnje ograničavaće rast prihoda i smanjena likvidnost preduzeća. Suviše često menadžeri i vlasnici kompanija vide recesiju kao veliki problem, ali u isto vreme ona je izazov kompanijama da bolje iskoriste unutrašnje resurse, mogućnost da budu bolje od konkurencije i da se prošire na nova tržišta. Recesija je prilika da se kompanija pogleda iznutra, da uradi strukturne promene u organizaciji i da poveća efikasnost tekućeg poslovanja, da bolje upravlja naplatom potraživanja, da napravi selekciju stabilnih kupaca i dobavljača, da uvede inovacije u procese, proizvode ili usluge - savetuje Jovanka Jolevska Popovska, generalni direktor Prokredit banke.
Bankari se najviše plaše da će se u uslovima smanjene tražnje i kašnjenja naplate potraživanja preduzeća uglavnom fokusirati na održavanje tekuće likvidnosti i da će 80 odsto kredita biti uzimano za obrtni kapital i tekuće finansijsko restrukturiranje. Zato nastavljaju s konzervativnom poslovnom politikom.
U Prokredit banci dele mišljenje da ukupan poslovni ambijent u 2013. (barem u prvoj polovini) neće biti bitno drugačiji od onoga iz 2012.
I kompanije su suočene s finansijskim i tržišnim izazovima. Njima je više nego ikada potreban kapital, ali moraju da budu oprezne, jer preterano zaduživanje može da ih uništi. Takvih primera u Makedoniji već ima, mnoge firme ostale su bez posla i imovine koju su založile kod banaka za hipotekarne kredite.
Aleksandar Panov, direktor „Makstila", veruje da bi oporavak mogao da počne krajem prvog i početkom drugog kvartala 2013, ali to neće biti ništa značajno.
- Banke su oprezne u kreditiranju, pa samim tim privrednici jedva dolaze do potrebnih sredstava - kaže Panov.
