Izvor: TvojPortal.com, 13.Feb.2012, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
КОМИСИЈА: Више од 67 одсто за приступање ЕУ
/дневник.рс/ ЗАГРЕБ- Према резултатима Државне изборне комисије, за приступање Хрватске ЕУ данас се изјаснило 67,07 одсто грађана који су изишли на референдум, док је против било 32,36, а неважећих 0,57 одсто.
То су резултати са обрађених 25 одсто бирачких места. Невладина >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << организације ГОНГ је саопштила да је по њиховој методи 65 одсто изишлих на референдум гласало за, а 34 против приступања Унији.
Референдум је успео ако се за приступање Унији изјасни више од половине оних који гласају, без обзира на то колико грађана изађе.
Први службени резултати биће саопштени у 22 сата.
До 16 часова гласало је 33,9 одсто бирача, саопштила је Државна изборна комисија. Највећа излазност је била у Загребу 14,84 одсто, а најмања на подручју Задарске жупаније, 8,04 одсто.
Председник и премијер Хрватске Иво Јосиповић и Зоран Милановић рекли су да верују да ће грађани подржати чланство земље у Унији.
„Весели ме што ће цела Европа постати мој дом”, рекао је Јосиповић и додао да ће његов први дом бити Хрватска. Он каже да ће грађани Хрватске у ЕУ уживати сва права која уживају било који други становници те заједнице, постајући тако равноправни у цивилизованом делу Европе.
Нови хрватски премијер рекао је да код њега нема места евроскептицизму, „већ здравој људској скепси према свему, али и оптимизму према већини”. Поручивши да Хрватска улази у Унију, Милановић је рекао да Хрватска није велика, али ни безначајна и мора бити свесна сама себе.
Министарка иностраних послова Весна Пусић оценила је да би улазак Хрватске у Унију био позитиван за читав регион.
Хрватској ће бити боље већ данас, јер ћемо знати да смо постали чланица Европске уније, изјавио је председник Сабора Борис Шпрем.
Бивша премијерка Јадранка Косор рекла је да Хрватска својом историјом, културом и хришћанском традицијом припада Европи што сада мора да потврди на референдуму.
Председник Српског националног већа Милорад Пуповац оценио је да је у интересу Хрватске да подржи цео постјугословенски простор на путу у ЕУ. Економисти и политичари наводе као користи приступ европским фондовима, већу конкурентност и тржиште од пола милијарде људи, што би олакшало положај туризма.
Истиче се и да је улазак у ЕУ, па чак и кад је у кризи, бољи него да Хрватска остане ван Уније, с обзиром на 315.000 незапослених, велико задужење и пад БДП-а због глобалне и европске кризе.
Хрватска се 2003. године пријавила за чланство у ЕУ, а Европска комисија ју је препоручила за кандидата почетком 2004. године, па је тај статус стекла средином године.
Почетак преговора марта 2005. године одложен је због недовољне сарадње с Хагом, па су преговори почели 3. октобра 2005. године, с тим да су последња од укупно 35 поглавља затворена 30. јуна 2011. године, а као дан уласка у ЕУ означен 1. јула 2013. године.
Након одлуке Сабора, Хрватска је споразум о приступању потписала 9. децембра 2011. у Бриселу. Споразум су потписали председник Иво Јосиповић и премијерка Јадранка Косор, чија је влада референдум расписала у року од месец дана након избора 4. децембра. Новој влади и саборској већини то је био кратак рок, па је референдум померен за 22. јануар.
Ако се грађани изјасне за приступање, креће поступак ратификације у 27 земаља чланица који треба завршити до 1. јула 2013. године.
Пародија „За европским столом“
ЗАГРЕБ: Док су грађани Хртватске на референдуму одлучивали о приступању ЕУ, на јутјубу је све популарнија пародија „За еуропским столом” групе хрватских евроскептика . Млади редитељ Вјеран Вукашиновић снимио је кратки филм - пародију којим представља један од погледа на будућност Хрватске у ЕУ. Инспирацију је нашао у томе што велика већина грађана Хрватске, иако не може замислити како ће изгледати живот у ЕУ, према анкетама, жели да уђе у Унију.
Скеч је снимљен ‘у стилу Топ листе надреалиста’ и инспирисан је политичком изјавом „да ћемо сада сви седети за заједничким европским столом” који се ових дана непрестано врти као део кампање који позива грађане Хрватске да изађу на изборе. Група људи која је радила на скечу наводи да не припада ниједној политичкој странци нити невладиној организацији већ је реч о ‘групи грађана, филмских и позоришних професионалаца до глумаца натуршчика и људи који су први пут били на филмском сету’. У њиховој причи, премијер је проћелави средовечни мушкарац у карираном оделу с позивницом за вечеру са Европљанима. На путу у ресторан сретне ‘комшије’ Босну и Србију које покушава увести на ’журку’.
