Izvor: B92, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
11. godišnjica Dejtonskog sporazuma
Beograd, Sarajevo -- Pre 11 godina Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević potpisali su Dejtonski sporazum čime je okončan rat u BiH
Bosna je tada podeljena na dva entiteta - Federaciju BIH i Republiku Srpsku, uspostavljen je mir i međunarodni protektorat. Obeležavanje godišnjice sporazuma u Bosni organizuje ambasador SAD u Sarajevu, dok u Srbiji, koja ima specijalne odnose sa Republikom Srpskom, na Dejtonski sporazum podsećaju samo mediji.
"Plan, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako je dogovoreno, očuvaće Bosnu kao jedinstvenu državu unutar međunarodno priznatih granica, izbeglicama će biti dozvoljeno da se vrate kućama, ljudi će imati mogućnost da putuju širom Bosne, oni koji su počinili ratne zločine biće isključeni iz političkog života", rekao je 1995. predsednik SAD-a Bil Klinton, predstavljajući Dejtonski sporazum.
Po povratku iz SAD, tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević obratio se naciji preko državne televizije. "Građani Jugoslavije, siguran sam da smo vas iskreno obradovali postizanjem mira na mirovnim pregovorima u Dejtonu. Oni su dugo trajali, ali mislim da je rezultat primeren tim pregovorima."
"Dokumenti koje smo upravo potpisali garantuju suverenitet i integritet BiH i razvoj svih delova društva koji će se bazirati na toleranciji i slobodi", rekao je predsednik BiH Alija Izetbegović potpisujući sporazum.
"Verijem da primena ovih sporazuma može da rezultira u dugotrajnom miru i uspostavljanje uslova neophodnih za uspostavljanje novog mira u ovom delu sveta", poručio je hrvatski predsednik Franjo Tuđman.
Ne pravda nego mir
11 godina nakon okončanja rata, u Bosni se na Dejton gleda kao na sporazum koji nije doneo pravdu nego mir.
Primena sporazuma uglavnom je zavisila od političkog trenutka i aktera koji su odredbe tumačili i primenjivali onako kako je njima najviše odgovaralo. To danas za posledicu i dalje ima podeljenu Bosnu, kaže analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić i profesor sarajevskog univerziteta Zdravko Grebo.
"Danas imamo BiH kao jednu nefunkcionalnu državu koja je jako podeljena, ono što smo zapravo dobili nakon ovih 10-11 godina je etnički duboko podeljeno društvo u kojem gotovo da ne postoji pitanje oko kojeg se političke strane i subjekti slažu, odnosno postoji neka vrsta konsenzusa", kaže Grebova.
Bolji odnosi Srbije i BiH
Odnosi između Srbije i BiH umnogome su normalizovani, iako se pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Bosne vodi postupak protiv Srbije za genocid. Beograd je uspostavio specijalne veze sa Banjalukom.
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković za B92 kaže da su takvi odnosi potpuno legitimni, zasnovani na slovu i duhu Dejtona. Intenzivni sastanci predstavnika vlasti u Beogradu i funkcionera iz Banjaluke, koji se dešavaju skoro svake nedelje, ne izlazi iz tog okivra, kaže Vladeta Janković.
"Ista prava ima Hrvatska u odnosu na hrvatsku zajednicu u BIH, ti su odnosi čak i mnogo čvršći u odnosu na Srbiju jer bosanski Hrvati imaju pravo da glasaju na izborima u Hrvatskoj, što sa Republikom Srpskom nije slučaj", kaže on.
"Ja sam ubeđen da će svaka buduća vlast u Srbiji nastaviti da vodi računa o tome da Republika Srpska naravno nije teritorija ove zemlje, ali da je to deo njenog duhovnog prostora i kao takav ima pravo na posebne odnose sa maticom", kaže Janković.
Iako su se Dejtonskim sporazumom čelnici Bosne, Hrvatske i Jugoslavije obavezali i da će Haškom tribunalu izručiti sve optužene za ratne zločine, najtraženiji haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić još su na slobodi.
Vladeta Janković ističe da je Srbija obavezu prema Hagu u velikoj meri ispunila, a da će je ispuniti do kraja čim se bude znalo gde je Mladić.
"U Hagu se nalazi mnogo više Srba nego svih ostalih optuženika zajedno, presude koje su izrečene nekadašnjim srpskim čelnicima u BiH mnogo su strožije od onih koje su dobili ljudi poput Nasera Orića, da ne pominjem neka druga imena", kaže on.
"Prema tome, što se tiče Srbije, ona svoj deo obaveze ispunjava, a nije je u potpunosti ispunila iz objektivnih razloga – prosto su okolnosti takve da se ne može ući u trag beguncima. Onog časa kad se to bude postiglo, tada će i Srbija do kraja ispuniti svoje obaveze prema Dejtonu", kaže Janković.
"Sporazum ispunio istorijsku funkciju"
Ambasadori zemalja potpisnica i garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini ocenili su da će datum kada je potpisan sporazum "ostati zapisan u istoriji BiH, jer je angažmanom međunarodne zajednice i domaćih snaga zaustavljen najkrvaviji rat".
Članovi Predsedništva BiH su danas, povodom obeležavanja jedanaeste godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u Sarajevu razgovarali sa ambasadorima u BiH čije su zemlje potpisnice sporazuma.
Prijemu u Predsedništvu prisustvovali su ambasador SAD u BiH Daglas Meklheni, Velike Britanije Metju Rajkroft, Nemačke Mihael Šmunk, Francuske Mariz Bernio, Ruske Federacije Igor Kalabukhov i Evropske unije Dimitris Kurkulas.
Ambasadori smatraju da je Dejtonski sporazum "donevši mir, stabilnost, ali i vidan progres, ispunio svoju istorijsku funkciju".
