Izvor: Glas javnosti, 18.Feb.2010, 08:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žene zlatnih ruku

KIKINDA - U životu su se bavile raznim zanimanjima, a onda su se zahvaljujući zlatnim prstima i entuzijazmu pronašle u starim gotovo izumrlim zanimanjima. Kikinđanka Mirna Rackov (32) u svojoj zanatskoj radnji jedini je radnik, šef i dizajner koji sa uspehom izrađuje obuću i prsluke. Osobenost njenog asortimana čini francuski kožni opanak po modelu iz 1830. godine. Za Mirnine rukotvorine najviše su zainteresovana kulturno-umetnička društva jer pravi kožne papuče, sandale, banatske i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vlaške opanke, ali i slavonske kožne jeleke.

Izrađivaće suvenire

Naredni korak žena koja se bave starim zanatima i našeg udruženja ogledaće se u uspostavljanju saradnje sa lokalnom samoupravom, turističkom organizacijom, Regionalnom privrednom komorom i zainteresovanim preduzećima. One su, naime, spremne da svoje proizvode izrađuju u vidu suvenira. Tako bi poslovni partneri iz svih krajeva naše zemlje i sveta, uz već dobro poznatog Lalu na ludaji, na poklon dobijali i autentične predmete. Na taj način nam se pruža prilika da promovišemo Kikindu, ali i stare zanate - objašnjava Repac.

- Uglavnom sve radim ručno, a samo ponekad uz pomoć stare singerice. Jedina u Vojvodini posedujem sertifikat od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj da mogu da se bavim ovim starim zanatom. Da bih ga dobila, morala sam pred komisijom tog ministarstva da napravim nešto od kože i potvrdim da ću proizvoditi, a ne preprodavati već gotovu obuću. Pre samostalnog posla bila sam trgovkinja u marketu, kiosku i radnji za prodaju igračaka. Radila sam u radionici za proizvodnju korneta za sladoled. Zanat sam ispekla u jednoj kikindskoj privatnoj radionici za proizvodnju klompi i papuča od ekološkog materijala - kaže Mirna.

Njena sugrađanka Sandra Stanković (34) ikonopisanjem se bavi jedanaest godina, dok kanonski radi poslednje četiri. U svojoj ikonopisačkoj radnji je u poslednjih godinu i po dana obučila 15 osoba različitih životnih dobi i profesija. Sada obučava šest žena.

- Kao svršeni trgovac u ovom poslu pronašla sam se u tridesetim godinama i tako butike i prodavnice zamenila za boje i kičice. Profesionalna ali i životna prekretnica je bila jednogodišnja ikonopisačka škola. Da otvorim sopstvenu radnju, podstaklo me je to što sam radila za nekog ko me je slabo plaćao. Iako nije lako, jer sam u radnji i po 15 sati dnevno, barem znam zašto radim. Najvažnije je da da se bavim poslom koji volim i u kojem sam uspešna. Potvrda toga jeste i sertifikat resornog ministarstva za bavljenje ikonopisanjem - navodi Sandra.

Predsednik Udruženja malih privrednika i preduzetnika opštine Kikinda Dragoljub Repac nada se da će i druge žene slediti njihov primer:

- One ali i njihove koleginice koje se bave izradom ukrasnih sveća ili korpi, balona za rakiju i nameštaja od vrbovog pruća, dokazale su da se uz malo muke i truda isplati uzeti sudbinu u svoje ruke. Stari zanati su bred izumiranjem, a naročito je kritična situacija u seoskim sredinama - ukazuje Repac.

Nastavak na Glas javnosti...