Izvor: Kurir, 18.Feb.2010, 03:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatne ruke
KIKINDA - U životu su se bavile raznim zanimanjima, a onda su se, zahvaljujući zlatnim prstima i entuzijazmu, pronašle u starim i gotovo izumrlim zanimanjima.
KIKINDA - U životu su se bavile raznim zanimanjima, a onda su se, zahvaljujući zlatnim prstima i entuzijazmu, pronašle u starim i gotovo izumrlim zanimanjima.
Kikinđanka >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Mirna Rackov (32) u svojoj zanatskoj radnji jedini je radnik, šef i dizajner koji sa uspehom izrađuje obuću i prsluke.
Osobenost njenog asortimana čini francuski kožni opanak po modelu iz 1830. godine. Za Mirnine rukotvorine najviše su zainteresovana kulturnoumetnička društva, jer pravi kožne papuče, sandale, banatske i vlaške opanke, ali i slavonske kožne jeleke.
- Uglavnom sve radim ručno, a samo ponekad uz pomoć stare „singerice“. Jedina u Vojvodini posedujem sertifikat od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj da mogu da se bavim ovim starim zanatom. Da bi ga dobila, morala sam pred komisijom tog Ministarstva da napravim nešto od kože i potvrdim da ću proizvoditi, a ne preprodavati već gotovu obuću. Pre samostalnog posla bila sam trgovkinja u marketu, kiosku i radnji za prodaju igračaka. Radila sam u radionici za proizvodnju korneta za sladoled. Zanat sam ispekla u jednoj kikindskoj privatnoj radionici za proizvodnju klompi i papuča od ekološkog materijala - kaže Mirna.
Njena sugrađanka Sandra Stanković (34) ikonopisanjem se bavi jedanaest godina, dok kanonski radi poslednje četiri. U svojoj ikonopisačkoj radnji u poslednjih godinu i po dana obučila je 15 osoba različitih životnih dobi i profesija. Sada obučava šest žena.
- Kao svršeni trgovac u ovom poslu pronašla sam se u tridesetim godinama i tako butike i prodavnice zamenila bojama i kičicama. Profesionalna, ali i životna prekretnica bila je jednogodišnja ikonopisačka škola. Da otvorim sopstvenu radnju, podstaklo me je što sam radila za nekog ko me je slabo plaćao. Iako nije lako, jer sam u radnji i po 15 sati dnevno, barem znam zašto radim. Najvažnije je da se bavim poslom koji volim i u kojem sam uspešna. Potvrda za to jeste i sertifikat resornog Ministarstva za bavljenjem ikonopisanjem - navodi Sandra.
Predsednik Udruženja malih privrednika i preduzetnika opštine Kikinda Dragoljub Repac nada se da će i druge žene slediti njihov primer.
- One, ali i njihove koleginice koje se bave izradom ukrasnih sveća ili korpi, balona za rakiju i nameštaja od vrbinog pruća dokazale su da se uz malo muke i truda isplati uzeti sudbinu u svoje ruke. Stari zanati su pred izumiranjem, a naročito je kritična situacija u seoskim sredinama - ukazuje Repac.
[ antrfile ]
