Izvor: Politika, 24.Mar.2012, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene mi dovode muževe na terapiju
Glumac, tvorac reklama, pisac-satiričar i muzičar priča o mentalitetu našeg naroda jer u liku Dr Agoljuba leči ljude smehoterapijom u monodrami „One stvari”, odigranoj više od 60 puta u Beogradu i širom Srbije
Dragoljub Ljubičić Mićko je stekao slavu još osamdesetih godina kao član „Indeksovog radio-pozorišta” u kome je, do pre desetak godina, bio Sloba, Tito, Šešelj, Koštunica... A od maja prošle godine igra u monodrami „One stvari”, po tekstu Austrijanca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bernharda Ludviga „Uputstvo za seksualno (ne)zadovoljstvo”, koji je adaptirao za naše podneblje i gde se predstavlja kao seksolog Dr Agoljub.
Rođen je 3. januara 1962. u Beogradu. Studirao je na Pravnom fakultetu, a zatim se okrenuo umetnosti i marketinškoj agenciji „Tim talenata”, čiji je osnivač i direktor, u okviru koje pravi prepoznatljive radio-reklame.
Šta o „onim stvarima” niste znali do čitanja Ludviga?
Mnogo je toga što može da se sazna adaptirajući tekst koji je nastao iz prakse seksualnog terapeuta. Najvažnije što sam shvatio jeste to da postoji niz potpuno univerzalnih problema i frustracija, ne samo seksualnih, koji ne poznaju ni nacije ni granice, a vezani su za zajednički život bračnih i životnih partnera. To su isti ili slični problemi koji muče parove širom sveta.
Da li se ova predstava igra i u svetu?
Da, koliko znam, u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Engleskoj i na Islandu. Gledao sam inserte nekih od tih predstava i mogu vam reći da se drastično razlikuju, kako u odnosu na original, tako i jedna u odnosu na drugu, i naravno u odnosu na ovu koju ja izvodim. Svako je osetio potrebu da onu originalnu Ludvigovu verziju prilagodi sopstvenom okruženju.
Koliko ste menjali tekst?
Ne baš malo. Kad sam prvi put pročitao tekst, mislio sam da ću bar nekih sedamdesetak odsto moći da iskoristim, a da ću dopunu zameniti nečim svojim što je bliže našem mentalitetu. Sad se ispostavlja da je znatno više od polovine moje, jer me krenula seksualno-terapeutska inspiracija (smeje se, prim. aut.). A naslov sam odmah promenio. U originalu on glasi „Seminar-kabare o seksualnom (ne)zadovoljstvu”. „One stvari” zvuči škakljivije i manje naučno.
Koje su još razlike?
Na velikom platnu prikazujem oko 200 slajdova koji daju bitan vizuelni doprinos tekstu jer u originalu toga nema. A i namenski sam komponovao tri songa za predstavu. S tim imam dobra iskustva još iz „Indeksovog pozorišta”, kao i iz reklamnog posla. I, odjednom je to postalo nešto u toj meri zabavno i dinamično da smeh i pažnja publike ne opadaju ni posle 100 minuta, što je, po svim kriterijumima, predugo za formu monodrame. Ali, ovako osavremenjeno, to više i nije monodrama, već nekakav multimedijalni seminar-kabare, terapija u formi prezentacije, uz pregršt elemenata stend-ap komedije. Jedna sveža, nova forma.
Koliko kao „Dr Agoljub”imate pacijenata?
Više desetina hiljada. Naime, svako ko je odslušao ovaj seminar-kabare do kraja, bio je u stvari na terapiji, što ga čini „pacijentom”. Ne treba se stideti, svi mi imamo probleme, frustracije, sumnje u sebe, nesigurnosti, pa je normalno podeliti ih sa stručnim licem, naročito ako se pri tome smejete od srca. Čak je primećeno, a o tome pričam i u predstavi, da su količina i kvalitet smeha direktno proporcionalni životnom, ali i – seksualnom zadovoljstvu.
Gde igrate „One stvari”?
Dva puta mesečno u Beogradu, u Domu omladine, i još desetak puta po Srbiji. U veće gradove se vraćam i po tri, četiri puta. Takav je tip programa. Može da se gleda ponovo. Stalno nešto menjam.
Kakav je sastav publike?
Rekao bih da je u publici više žena, ali izgleda da i muškarci izlaze s predstave nekako nadahnuti. Šta to tačno znači – najbolje znaju njihove žene! (opet se smeje, prim. aut.) Jer, ovo je, pre svega, pravljeno za parove, ali se očigledno dobro zabavljaju i oni koji su došli sami. Vodio sam računa o tome kad sam adaptirao tekst. Često se dogodi da žene prvi put dođu s prijateljicama, a sledeći put dovedu i muževe, jer shvate da ni njima ne bi škodilo malo terapije. Tako mi bar kažu posle, kad dođu na scenu da se slikamo. Očigledno je da ova moja komunikacija sa ženama i muškarcima, zbog njihovog seksualnog i svakog drugog (ne)zadovoljstva i problema koji iz toga proizilaze, predstavlja izvor nepresušne zabave i, na momente, urnebesnog smeha!
Možemo li očekivati „One stvari 2”?
Ako je suditi po reakcijama publike, ovakvih tema i situacija s kojima se svako lako identifikuje nikad dosta. Priznajem da i meni ta mešavina stend-ap komedije i kabarea prija, tako da ako budem pisao nešto sledeće za scenu, biće to nekoliko ideja koje bih voleo da realizujem u sličnoj formi. Među njima su i „Nacionalni park Srbija” koji želim da prilagodim za scenu, ali, možda čak i pre toga, jedan iščašeni komentar ovdašnjeg saobraćaja – „Srbobraćaj”. To je nešto što sam s Markom Somborcem radio tokom 2011. kao strip, za časopis „Auto Bild”, a što bi u drugoj polovini ove godine lako moglo da se pojavi u formi naše zajedničke knjige.
S kim ste još radili?
Sa rediteljem Želimirom Žilnikom sam snimio kultni poludokumentarni film „Tito po drugi put među Srbima” koji je prikazivan na televizijama širom sveta. Autor sam bestseler knjige „Nacionalni park Srbija” i nastavka „Nacionalni park Srbija 2: polusmak polusveta”. Imao sam i autorski serijal na televiziji B92 „Pozovi M..., ili će on tebe”, čiji odlomci imaju stotine hiljada gledalaca na Jutjubu. Na kompakt disku imam kompletan autorski muzički projekat „Truba i druge priče”...
-----------------------------------------------------------
„One stvari”...
...radimo svi,
ali, nismo uvek urađenim zadovoljni.
One stvari želimo svi,
ali nismo svi baš podjednako željeni.
Kad one stvari rade mediji,
oni to vole grupno, u seriji,
pa kad vas tabloidno dohvate
spreda ili pozadi – isto je. Verujte.
A kad nam one stvari radi država,
ona svoj nagon – ne suzdržava...
Slavko Trošelj
objavljeno: 25.03.2012
