Izvor: Politika, 12.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je „Vrtoglavica” pretekla „Građanina Kejna”
Najbolji film svih vremena ušao je na listu koju danas predvodi tek 24 godine posle premijere
Da li su neki filmovi kao vino – što stariji, to bolji? Pitanje se nametnulo ovih dana kada je časopis Britanskog filmskog instituta objavio novu listu najboljih filmova u istoriji kinematografije, što radi jednom u deset godina. Na prvo mesto, na kom je od 1962. carovao „Građanin Kejn”, sada je izbila „Brtoglavica”. Pad filma Orsona Velsa mogao se naslutiti 2002, kada mu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Hičkokova priča o snovima i opsesivnoj ljubavi bila za petama sa samo pet glasova manje.
Poredak magazina „Sajt end saund” je neka vrsta filmske olimpijade, sveto pismo među sličnim listama. Glasalo je 846 (više nego ikad ranije) filmskih kritičara i teoretičara, scenarista, reditelja i distributera iz celog sveta, birajući svojih „deset najboljih”. Istovremeno su za drugu, listu reditelja, glasala autori poput Martina Skorsezea, Kventina Tarantina, Vudija Alena i Frensisa Forda Kopole. Zanimljivo je da nijedan od pomenutih reditelja nije dospeo na kritičarsku listu 10 najboljih.
Ipak, najveće iznenađenje je bilo da posle pet decenija imamo novi najbolji film svih vremena. Dok se jedni čude kako je „izanđali žanr”, koji čak nije ni Hičkokov najbolji film, mogao da svrgne s trona „Kejna”, drugi kažu da je ova promena preko potrebno osveženje i da nije dobro za filmsku industriju da jedan film predugo dominira.
Više nego o ovim filmovima, usledila je rasprava o tome kako se menja ukus onih koji glasaju. Velsova fina studija karaktera ustupila je mesto žanrovskoj vežbi o ludačkim košmarima i zamenjenim identitetima.
Šta se promenilo u ukusu kritičara?
„Hafington post” nudi nekoliko teorija. Po jednoj, sa snažnim glavnim ženskim likom i fokusom na muškoj opsesiji ženskim telom, „Vrtoglavica” je bliža današnjoj kulturnoj klimi u odnosu na „muškocentrični” svet „Građanina Kejna”. Po drugoj, došlo je do zasićenja, jer svako previše hvaljeno umetničko delo u nekom trenutku izazove zazor i dileme da li je prvi zaista najbolji. Komentariše se takođe da mnogi danas prosto ne vole crno-bele filmove, a „Vrtoglavica” je za razliku od glavnog suparnika u boji.
Upućeni, međutim, skreću pažnju da promena nije tektonska kao što na prvi pogled izgleda, već je prosto posledica odluke da se za mišljenje pita veći broj ljudi. „Sajt end saund” je znatno proširio anketu od prethodnog glasanja 2002. (tada je „Kejn” dobio 46 prvih mesta, „Vrtoglavica” 41, a sada je 191 prema 157 za „Vrtoglavicu”).
Ne treba zaboraviti ni da distanca igra ulogu u svemu. „Građanin Kejn” ušao je na pomenuti listu 1962, a na onoj iz 1952 – 12 godina pošto je prikazan, nije čak ni ušao među prvih deset („Kradljivac bicikala” je tada bio prvi). „Vrtoglavica” je dobila različite kritike kad je prvi put prikazana 1958. i na listu koju danas predvodi ušla je tek posle 24 godine, i to na sedmo mesto. Posle se uporno pela ka vrhu.
„Vreme očito leči sve rane, a dobri filmovi postaju još bolji”, prokomentarisao je filmski kritičar „Los Anđeles tajmsa“.
----------------------------------------------
Najmlađa Kjubrikova „Odiseja u svemiru 2001“
Iako je glasalo mnogo više filmskih poslenika nego ranijih godina, suštinski se malo toga promenilo. Sedam od deset filmova ostali su na listi iz 2002, samo u drugačijem redosledu.
Prvi put na listi časopisa „Sajt end saund” nema „Oklopnjače Potemkin” Sergeja Ajzenštajna, dok su Renoarova „Pravila igre” jedino delo koje je od 1952. stalno među deset najboljih.
Najmlađi film među prvih 10 jeste Kjubrikova „2001: Odiseja u svemiru” iz 1968.
J. J. K.
objavljeno: 13.08.2012.
.jpg)
