Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojio sam životni stav Koelja i Granta – „nikad se ne predaj”
Filmski snimatelj i reditelj priča o Ursuli Andres, Đorđu de Kiriku, Emiru Kusturici, Džoniju Depu, upoznavanju Tibeta i svete planine Kajlaš, igri sa pingvinima, parenju kitova...
Ratko Kušić, filmski snimatelj, reditelj i tvorac filmskih putopisa „Svet na dlanu”, sprema se za novi put. U utorak, 20. maja, putuje u Kinu, zbog potreba Uneska.
Rođen je 13. oktobra 1941. u Ivanjici. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu stekao je diplomu snimatelja. Prvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 30 godina radnog veka proveo je u Televiziji Beograd, a 1993. je otišao u slobodne umetnike. Tada je prihvatio poziv druga iz detinjstva, Slobodana Mićića, za rad u „Kon Tiki travelu”, za koji je, u prošlih 25 godina, snimio više od 40.000 kilometara trake, a o onome šta je za to vreme video i čuo mogao bi da priča mesecima.
U braku sa Svetlanom ima sina Igora (43), filmskog reditelja, a od njega unuka Obrena (16).
Ko je sve uticao na vaš rad?
Dragan Babić i Dragoš Kalajić u Televiziji Beograd. Obojica su bili posebni i po obrazovanju i po načinu rada. Babiću sam bio kum u braku s Terezom Đelmaš, a i dragoceni saradnik u vreme kad je bio u tajnoj ljubavi sa švedskom glumicom Liv Ulman. Obojica su u svojim emisijama imali izuzetne goste s kojim su vodili duge razgovore i posle emisija, a ja sam te priče upijao.
Koga ste još upoznali?
Sa Kalajićem sam, zbog emisije „Seks i slikarstvo”, bio u Italiji kod glumice Ursule Andres, seks-simbola u to vreme. Bila je prelepa, ali ne i ono što se o njoj govorilo, već izuzetno obrazovana, lepo vaspitana i smerna žena. Govorila je sedam jezika. Pričala nam je, s mnogo ljubavi, o braku sa Žan-Polom Belmondom koga je i dalje volela. Tada smo upoznali i velikog slikara Đorđa de Kirika koji 20 godina nije primao novinare.
Kako je Kalajić došao do De Kirika?
Malom prevarom mlade De Kirikove supruge koja je bila slikar, ali bez većeg značaja. Prvo sam, na prazno, bez trake, „snimao” Kalajićev razgovor s De Kirikovom ženom, a onda joj je Dragoš, kao uzgred, rekao da nam dovede muža, kad smo već u njihovoj kući. I ona je, srećna zbog svog snimanja, to učinila.
Ko vas je još osvojio?
Na mene je šarmom i neposrednošću, na prvom koraku, veliki utisak ostavio i Emir Kusturica. Upoznali smo se u Americi kad je snimao „Arizona drim”. Mene je tada angažovala francuska producentska kuća „Sibi 2000” da snimim „film o filmu”, to jest da snimim sve ono što se događa van scene pri radu Kusturice. Tu su bili Fej Danavej, Džeri Luis, Džoni Dep... I došlo je do nesporazuma između njih.
Šta se dogodilo?
Dejvid Etkins, koscenarista filma, nije razumeo zašto Kusturica priča o emocijama, kad je film za Amerikance „roba, a ne umetnost”. U tom smeru je pričala i Fej Danavej. Ali, Kusturica im je sve o emocijama objasnio u privatnim druženjima, uveče, na žurkama, kad ih je „naterao” da svi jedu iz istog tanjira, piju iz iste flaše i pevaju iste pesme. I razumeli su sve o emocijama. Od tada Džoni Dep gleda u Kusturicu kao u boga.
Ko je vaš bog?
Imam ih više. Evo dvojice: jedan je brazilski pisac Paolo Koeljo, a drugi je muzičar i pevač iz Gvajane Edi Grant. Kod obojice sam bio gost. Kao snimatelja, u stan Koelja, pisca „Alhemičara”, u Rio de Žaneiro na sedam dana povela me je Ivana Marković, novinar južnoameričkog izdanja časopisa „El”, a s Grantom sam bio mesec dana na Barbadosu i Trinidadu. Snimali smo spot za njegove pesme. Te priče s njima su fascinantne. Njihov zajednički životni stav koji sam usvojio, jeste: „Nikad se ne predaj”!
Šta vam je doneo put na istok?
Upoznavanje svete planine Kajlaš na Tibetu na kojoj se, po verovanju istočnih naroda, nalazi raj. Do Kajlaša se dolazi pešice. Put je dug 54 kilometra i to sve na visini od 4.500 do 5.600 metara. A zbog visine i nedostatka kiseonika može da se napravi samo desetak koraka, pa se staje da se dođe do daha, a spava se u šatorima. Ovo hodočašće je za budiste i hinduiste isto što i Meka za muslimane. Vlada uverenje da oni koji dođu na Kajlaš očiste dušu od svih ovozemaljskih grehova. Napravio sam film o ovom hodočašću i o celom Tibetu koji se zove „U potrazi za Šambalom” (rajem).
Gde ste uživali sa životinjama?
Poluostrvo Valdes pripada Argentini, odnosno Patagoniji, i centar je morskog sveta. Tu žive velike kolonije pingvina sa kojima možete da se igrate. Ali, najuzbudljiviji događaj priredili su nam kitovi, najveći sisari na svetu. U taj deo mora, svake godine, dolaze kolonije kitova na parenje, a to je bilo baš tada. Isplovili smo na more sa milion kitova i to je bio magičan prizor. Plivali su na sve strane, zaranjali, pa iskakali iz uzburkanog mora praveći salto. Bio je to fantastičan događaj koji je podigao nivo adrenalina i na našem malom brodu koji se ljuljao u ritmu događanja u moru. Uživao sam. Ali, neki su se, u strahu od prevrtanja i uplašili.
Od čega vi strahujete?
Ni od čega. Posle svih iskustava, posebno na istoku, verujem da je ovaj život samo priprema za neki drugi, to jest za neko drugo stanje duha. Ništa materijalno me posebno ne zanima. Jer, u grob se nosi samo puna ili prazna duša.
Šta su vam dala putovanja i druženja?
Mnogo toga. Volim sve da čujem, sve da vidim i sve to da sačuvam u sebi, za sebe i druge, za one koji su imali potrebu da me čuju.
Kome se divite?
Divljenje je veoma veliko odlikovanje. Poštujem mnoge ljude, pre svih, Emira Kusturicu, zbog svega kroz šta je prošao i što je učinio. Posebno u svetu filma.
Koju svoju osobinu volite?
Iskreno volim ljude. Ne mogu da budem sam. To liči na frazu. Ali, nije. To sam ja.
-----------------------------------------------------------
Duhovno važnije od materijalnog
Šta bi obavezno trebalo videti?
Burmu (Mijanmar), Kambodžu, Laos i Vijetnam. Prvo što je tamo posebno to su ljudi i njihov pogled na život i životne vrednosti. Poseduju pozitivnu energiju koja se vidi na licu svakog čoveka na tim prostorima. Kad vam se oni jave, kad vas pozdrave, to je pesma. Njima je duhovno mnogo važnije od materijalnog.
Slavko Trošelj
objavljeno: 11.05.2014
.jpg)
