Izvor: Mondo, 20.Jun.2018, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslovi sve "bolji", deca sve gluplja: Ko je kriv?
Skupa cena civilizacijskog napretka.
Foto: MONDO/Stefan Stojanović
Rezultati novih dugogodišnjih naučnih studija pokazuju osetan pad inteligencije kod mlađih ljudi.
Nova studija sa 730.000 testova koeficijenta inteligencije, koju su sproveli stručnjaci iz Norveške, pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate, naročito po pravilima Flinovog efekta.
Naime, novozelandski naučnik Džejms Flin utvrdio je da prosečni koeficijent inteligencije stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << u mnogim delovima sveta raste oko tri boda po deceniji.
Testovi inteligencije se svakih nekoliko decenija standardizuju tako da se prosek definiše kao koeficijent 100, a standardno odstupanje iznosi 15 bodova.
'); } } $('.text').val(''); $('.check').removeAttr('checked'); $('#pollForm_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').hide('slow'); $('#rez_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').hide(); $('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').hide(); } else $("#PollResultForm_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938").html('
Hvala Vam što ste glasali.
'); } function handlePollError_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938(ajaxContext) { $('.text').val(''); $('.check').removeAttr('checked'); $('#pollForm_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').hide('slow'); $('#rez_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').hide(); $('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').hide(); $("#PollResultForm_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938").html('
Glasanje nije uspelo.
'); } function RemoveResult_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938(){ if ($("#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938").children().size() > 0) { $('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').fadeOut(500); $('#rez_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').text('Rezultati'); $('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').empty(); return false; } else return true; } function Result_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938(){ if ($('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').children().size() > 0) { $('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').fadeIn(); $('#results_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').find("ul").each(function (index) { //$(this).sumarizeExt(index); }); $('#rez_poll_f6cf5347_6e0d_4b39_a51a_a558e8596938').text('Nazad'); } } Ko je kriv što su deca sve manje inteligentna? Kompjuteri, pametni telefoni i društvene mreže
41%
515
Roditelji koji im ne posvećuju dovoljno pažnje
25%
308
Škola - deca više ništa ne uče
13%
168
Rijaliti programi
12%
152
Svi oni koji su imali priliku da u deci izgrade ljubav prema knjigama, a nisu je iskoristili
8%
106
Ko je kriv što su deca sve manje inteligentna? Kompjuteri, pametni telefoni i društvene mreže Roditelji koji im ne posvećuju dovoljno pažnje Škola - deca više ništa ne uče Rijaliti programi Svi oni koji su imali priliku da u deci izgrade ljubav prema knjigama, a nisu je iskoristili
** Odgovor na pitanje je obavezan
Nova studija prikupila je rezultate testova mladih Norvežana u dobi između 18 i 19 godina koji su testirani u okviru obavezne vojne službe. Od 1970. do 2009. godine testovima su pristupali mladi rođeni između 1962. i 1991.
Rezultati su pokazali da je do promene u Flinovom efektu došlo nakon 1975. godine, tako da je svaka sledeća generacija beležila sedam bodova manje.
I studija koja obuhvata britanske tinejdžere pokazala je da je 2009. godine koefecijent inteligencije četrnaestogodišnjaka u Velikoj Britaniji za 28 godina, u proseku, pao dva boda, a kod mališana iz srednje klase čak za šest.
Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Postoji i druga utešna mogućnost - da savremeni testovi nisu prilagođeni da na odgovarajući način vrednuju savremenu inteligenciju, odnosno da favorizuju zastarele načine razmišljanja koji se manje naglašavaju u savremenom obrazovanju i vaspitanju mladih.
Povezane vestiKoliko ste inteligentni: Najkraći IQ test na svetu
Testovi inteligencije, uglavnom, nastoje da mere kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.
Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su više biološki određene, a važna je pri rešavanju novih problema u kojima znanje i iskustvo nisu od velike koristi.
Ona je neka vrsta prirodne inteligencije koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizovane inteligencije, a intenzivno se razvija do adolescencije, te vrhunac dostiže do 16. ili 17. godine.
Kristalizovana inteligencija predstavlja znanja, veštine i sposobnosti koje pojedinac razvije tokom života, navode naučni portali.
Samo inteligentnim ljudima je ovo zabavno (VIDEO)
