Izvor: Politika, 10.Okt.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U vinu je istina, u čaši je tajna
Tanko staklo dopušta vinu da „padne” na pravo mesto, a jajast oblik sa suženjem prema vrhu neophodan je da „zarobi” aromu
Nekada samo poljoprivredni proizvod, piće koje se koristilo od berbe do berbe umesto vode, vino je danas u celom svetu sredstvo za uživanje i prikazivanje. Mnogi ga kupuju, skupljaju i piju da pokažu koliko zarađuju i kakva im je filozofija. Ako je vino dobar instrument da se čovek predstavi, čaša je svakako najbolji prijatelj pića bogova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Da je u vinu istina poznato je vekovima, a da je tajna u čaši otkrio je Klaus Ridl, deseta generacija austrijske porodične fabrike stakla. On je 1958. dizajnirao prvu funkcionalnu čašu za vino čije osnovne karakteristike imaju sve današnje „naslednice”.
Nijedna od tih karakteristika nije slučajna. Tanko staklo dopušta vinu da „padne” na pravo mesto. U debeloj čaši za vodu i najfiniji „šabli” bi izgubio deo svojih čari, jer bi dezorijentisano kružio ustima. Jajoliki oblik sa suženjem prema vrhu neophodan je da „zarobi” aromu.
– Mi osećamo miris vina u vazduhu. Ukus je drugačiji u različitim delovima usta, a aromu, na primer jagode ili banane, osetimo tek u prostoru između grla i nosa prilikom izdaha. Taj proces može da se kontroliše tako što će se vino izlivati na tačno određeno mesto – objašnjava Kornel Dura, menadžer „Ridla”, koji je sinoć ovdašnjim hedonistima pokazao zašto proizvode 25 različitih vrsta čaša. Iz četiri odabrane degustirali su „sovinjon blan”, „šardone”, „pino noar” i „kaberne sovinjon”, sve iz domaćih vinarija.
Čaša naravno ne može da popravi loše vino, ali može da doprinese da najbolje karakteristike onih kvalitetnih dođu do izražaja.
Od sedamdesetih do devedesetih, tražeći za svaku vrstu vina najboljeg staklenog prijatelja, Georg Ridl i njegov otac Klaus su napravili adekvatne oblike za klasične sorte grožđa: „merlo”, „kaberne sovinjon”, „pino noar”, „šardone”, „sovinjon blan”, „rizling”...
– U međuvremenu, svet je prošao kroz „vinsku revoluciju”. Danas neke male gradove na Siciliji ili u Austriji znamo po vinima. Proizvođači nam dolaze, jer žele da njihovo vino dobije podršku prave čaše, da bude na istom nivou kao „šabli” ili „pino noar”. Hteli bi isti tehnički savršen instrument da se predstave – objašnjava Dura, Mađar koji osam godina radi za austrijsku kompaniju.
Uskoro bi trebalo da stigne čaša naručena za „istarsku malvaziju”.
– Iz Srbije nam se još niko od vinara nije obratio, ali sigurni smo da hoće – kaže Dura dok pokazuje prvu čašu za vino iz 1958, koja se čuva i u muzeju MOMA u SAD. Zapremina joj je 1.050 mililitara, ali u nju se sipa ista količina, kao i onu od 350.
– Ne pravimo velike čaše za one koji imaju deblji novčanik i veliku kuhinju. Nekim vrstama je potreban prostor da bi se mirisi dobro iskombinovali.
Kompanija proizvodi oko 25 vrsta čaša, ali to ne znači da pravi ljubitelj vina treba da ima punu vitrinu samo za ovo uživanje.
– U teoriji, svakoj boci je potrebna posebna čaša. U praksi, sasvim je dovoljno pet vrsta – iskren je Kornel Dura.
Nekome ko nema nijedan komplet savetuje da prvo pronađe omiljenu vrstu vina, a onda prema njoj bira čašu.
J. J. K.
objavljeno: 11.10.2012.
