Izvor: Politika, 09.Okt.2011, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U peni, kao Afrodita nekad...
Osim dugih prelepih plaža, ovo mediteransko ostrvo ima i burnu prošlost, jedinstveno istorijsko blago, čudesnu prirodu i planinske vrhove, festivale, karnevale i bogat noćni život...
Milioni turista svake godine zapute se na Kipar. Mada tamo vredi doći i samo zbog dugih prelepih plaža, ovo mediteransko ostrvo na granici Istoka i Zapada ima i mnogo drugih čari–burnu prošlost i jedinstveno istorijsko blago, čudesnu prirodu i planinske vrhove, festivale, karnevale,bogat >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << noćni život...
Posle Sicilije i Sardinije, Kipar je treće ostrvo po veličini u Sredozemnom moru. Prostire se na 9.251 kvadratni kilometar, a svojim izgledom podseća na električnu gitaru. Od turske obale udaljen je 113, a od sirijske oko 120 kilometara, pa se zato kaže da je to najistočnija zapadna zemlja, što je Kipru donelo mnoge koristi u pogledu vazdušnog, a pogotovo pomorskog saobraćaja. Gotovosvaki brod koji tuda prolazi, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka, na prvom mestu u Limasolu i Larnaki.
Na meti osvajača
(Foto Dana Stanković)
Zahvaljujući dobrom strateškom položaju, Kipar je u istoriji bio meta mnogih velikih sila. Tokom vekova osvajali su ga i nastanjivali Feničani, Grci, Asirci, Persijanci, egipatski Ptolomeji, Mlečani, Osmanlije..., a nakon svih, 1878. godine postao je i britanska kolonija (glavni razlog što se vozi levom stranom i, osim grčkog, govori i engleski jezik). Tek 1960. godine, na čelu sa arhiepiskopom Makariosom Trećim (glavne ulice nose njegovo ime), poglavarom kiparske Pravoslavne crkve i prvim predsednikom, uspeo je da dobije nezavisnost i postane Republika. Međutim, Englezi su zadržali dve vojne baze površine od 154 kvadratna kilometra ili oko dva odsto teritorije. Na toj teritoriji ograđenoj žicom, živi oko 8000 britanskih vojnika sa svojim porodicama. Tu imaju svoje posede, škole, pozorišta, banke, sportske terene... i, ono što lokalnom stanovništvu najviše smeta, važe isti zakoni kao u Velikoj Britaniji.
Kiprani izgleda nikada ne mogu sasvim da se opuste, jer su ih 20. jula 1974. godine snašli novi problemi. Turci su izvršili invaziju i okupirali 37 odsto severnog dela teritorije na ostrvu. Grci su proterani sa tih prostora, tako da su u jednom danu 20.000 ljudi postali izbeglice u vlastitoj zemlji. Povučena je „linija razgraničenja” i nakon više od trideset godina, koliko je od tada prošlo, praktično nije učinjeno ništa ka ponovnom ujedinjenju, iako je to u interesu i grčkih, i turskih Kiprana koji žive na ostrvu.
Ta linija razdvajanja dugačka je 180 kilometara i do 2003. godine samo stranci su mogli da pređu sa jedne na drugu stranu, i to na jednom jedinom mestu – u Nikoziji, kod hotela „Palas”, do koga vodi pešačka ulica Ledra. Te godine dozvoljeno je i lokalnom stanovništvu da se kreće tamo-amo, i to na sedam mesta. Nastalo je, kažu, pravo zagušenje, jer su svi, posle toliko vremena, hteli da posete svoje kuće. Čuli smo da sada muškarci, mada ima i žena, imaju i razlog više da odlaze u okupirani deo, jer tamo postoje mnoga legalna kazina. Često idu i sveštenici, ali samo da drže propoved u crkvama da se ne troše pare na kocki! Takozvana zelena linija povučena je i kroz Nikoziju, glavni i najveći (ima 300.000 stanovnika) grad na ostrvu, koji se nalazi u središnjem delu.
U Nikoziji su smeštene sve vladine institucije, centrale svih banaka (to i nama zvuči poznato, mada naša bankau ulici Džona Kenedija, trenutno zvrji prazna)i firmi i to je centar biznisa na ostrvu. Imali su i aerodrom, ali se podelom teritorije našao na „ničijoj zemlji”, pa je zgrada ostala prazna, a pista zapuštena.
Arhiepiskop Makarios Treći (Foto Dana Stanković)
Iako je i najtopliji grad, u Nikoziji sve vrvi od turista. Srce grada opasano je venecijanskim zidinama iz 16. veka, a unutar njih, u uskim kamenim ulicama, nalaze se taverne, radionice starih zanata, umetnički ateljei...
U starom gradu se nalazi i Etnografski muzej, katedrala Svetog Jovana i velika Arhiepiskopska palata. Na obodima su postojale kapije za ulazak u grad, a očuvana je samo jedna i najpoznatija – Famagusta kapija, i u njoj se danas održavaju predavanja, izložbe, koncerti... Desetak minuta hoda izvan starog rada nalaze se i Nacionalni teatar i Arheološki muzej, u kojem je sačuvano sve što je iskopano na tlu Kipra. Ovi eksponati svedoče o deset hiljada dugoj istoriji (uključujući i figure čuvenih kamenih idola iz Kirokitije), od kada datira i sam naziv. Naime, u drevno doba bakar je bio najveće bogatstvo Kipra, pa je po latinskom imenu hemijskog elementa (Cuprum) i ostrvo dobilo ime.
Malo plaža, malo razgledanje istorije
Drugi grad po veličini, koji slovi za jedno od najpoznatijih letovališta sa dugim uređenim šetalištem pored mora i najveću luku u zemlji je Limasol. Treće mesto pripada Larnaki, gradiću koji se nalazi sedamdeset kilometara severnije. Larnaka se ubraja među najstarije naseljene gradove u svetu. Veruje se da je nastanjena još u praistoriji. Danas je savremeno letovalište u koje uplovljavaju turisti sa skupim jahtama. U centru grada nalazi se plaža (ocenjena plavom zastavicom) sa najlepšim šetalištem na čitavom ostrvu. Najčuvenije zdanje u Larnaki je pravoslavna crkva Svetog Lazara (u kripti ispod crkve 890. godine pronađen je grob Svetog Lazara), sagrađena u 17. veku, na ostacima jedne starije iz 9. veka.
Plaže se nižu jedna za drugom (Foto Dana Stanković)
Četrdeset kilometara severno od Larnake je Aja Napa, malo mesto koje se do osamdesetih godina 20. veka moglo opisati kao uspavano ribarsko selo. Danas je najpopularnije letovalište na Kipru, poznato po peščanim plažama i tirkiznoplavom moru, ali i po ludom provodu za mlade, zbog čega ga nazivaju „Kiparskom Ibicom”.
Još petnaestak kilometara severnije nalazi se Famagosta. Nekad najpoznatije letovalište posle podele ostalo je na „ničijoj zemlji”. Hoteli, zgrade, sve je napušteno i ograđeno bodljikavom žicom, i sada je „grad duhova”.
Idući ka jugozapadu, na sasvim suprotan kraj obale, stići ćemo u Pafos, najslikovitije mesto na obali Kipra (najlepše je u rano proleće, kada okolna polja prekrije raznobojno cveće). Usput se treba zaustaviti kod ostataka Apolonovog svetilišta i, obavezno kod stena na Afroditinoj plaži. Prema legendi, ova grčka boginja (rimska Venera)rodila se iz morske pene baš na ovom mestu, a njene prve suze pretvorile su se u stene. Legenda, a i naš lokalni vodič, kažu i to da, ko se ovde okupa, podmladiće se bar deset godina i pratiće ga sreća u ljubavi. Probali smo i – čekamo efekte.
Pafos se takođe može pohvaliti prelepim plažama. Ali, nakon plivanja i izležavanja na toplom pesku, u ovom gradiću ne treba zanemariti ni istorijske znamenitosti pod zaštitom Uneska. Iako im ime sugeriše, Kraljeve grobnice nemaju nikakve veze sa kraljevima. Za naučnike je još uvek nepoznanica koji narod i u koje svrhe ih je sagradio, jedino se zna da su ovi podzemni hramovi sa stubovima i katakombama, nastali između trećeg veka pre nove ere i trećeg veka naše ere. U okviru lokaliteta postoje i ostaci nekoliko antičkih vila, koje na podovima imaju dobro očuvane mozaike.
Prilikom razgledanja treba se pripremiti na nesnosne vrućine i veliku vlagu, čak i tokom septembra. Jer, Kipar je najtoplije ostrvo na Mediteranu. Reke su upisane na karti, ali koritom teče voda samo u vreme kiša.
Idilična planinska sela
Podni mozaik (Foto Dana Stanković)
Da nema planine Trodos, sa najvišim vrhom 1951 metar (gde napada sneg i do tri metra, pa jedni mogu da uživaju u skijanju, dok drugi u podnožju, pored mora šetaju u majicama kratkih rukava), klima na Kipru bila bi polupustinjska. I ovako se trista trideset dana ne vidi granica između mora i nebeskog plavetnila. Stalno je sunčano i toplo, sa temperaturom koja se tokom letnjih meseci penje i do 45 stepeni Celzijusa, a vlažnost vazduha dostiže i sto odsto, a zimi ne pada ispod osmog podeljka. U Engleskoj i Nordijskim zemljama je obrnuto, pa zato mnogi dođu ovde i borave u iznajmljenim hotelskim sobama sve do proleća.
Krećući se ovim planinskim masivom, naići ćemo na mnoge stare crkve i deset manastira sa izuzetno vrednim freskama, koji su takođe pod zaštitom Uneska.Na najšpicastijem delu Trodosa uzdiže se manastir Stavrovuni (u prevodu krst u planini), u kojem važe isti kanoni kao na Svetog Gori. Prema legendi, osnovala ga je carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je donela deo krsta iz Jerusalima na kome je Isus bio razapet.
Idiličan planinski ambijent upotpunjuju i živopisna sela u kojima kao da je vreme davno stalo. Restaurirane su stare kamene kuće i od njih napravljen prijatan ambijent za stanovanje okružen bazenima, sav u cveću, namenjen turistima sa dubokim džepom. Svako je po nečemu karakteristično. Skarino, po muzeju voštanih figura, Lefkara po vezu, Hirokitia po ostacima naselja iz doba neolita...
I, priči nikad kraja. Ostavljamo da ponešto otkrijete i sami. Ali, jedno je sigurno. Da li zbog jedinstvenog mirisa crnog kedra (plemenitog drveta za čiji plod se vezuju mnoge legende o čudesnim isceljenjima), desetine vrsta orhideja (koje ovamo dovode brojne botaničare i ljubitelje cveća), dobrog šopinga (zastupljeni su najpoznatiji svetski dizajneri po pristupačnijim cenama nego u drugim metropolama), kiparske kuhinje slične grčkoj, poslastica od semena rogača (kojim se u staro doba merio karat zlata), dobrog vina ili zbog lokalnog žestokog pića „zivanija”, svako će sa Kipra otići nečim blago opijen.
-----------------------------------------------------------------------
Još ponešto o Kipru
Kipar je ušao u Evropsku uniju 1. maja 2004. godine, i tada je evro uveden kao valuta. Što se etničke strukture stanovništva tiče, sedamdeset sedam odsto su grčki Kiprani, osamnaest odsto turski Kiprani, a pet odsto su ostali manjinski narodi, poput Engleza, Nemaca, Jevreja, Rusa, Rumuna, Bugara, pa i nas Srba, a sve više pristižu narodi sa Filipina i drugih dalekih zemalja. Ovaj podatak nije relevantan, jer iz godine u godinu njihov broj raste. Ima i dosta neprijavljenih, koji su ovde na privremenom radu. To se turistima i ne sviđa baš mnogo, jer u hotelima nema lokalnog stanovništva da bi se iz prve ruke nešto saznalo o životu Kiprana.
Osećaj sigurnosti na Kipru je takoreći stoprocentan. Pljačke i krađe su nezamislive, bar je do sada tako bilo, pa nije neophodno zaključavati automobil, pa čak ni vrata od stana.
I standard je na zavidnom nivou – minimalna plata u državnim firmama je 900 evra, prosečna 2000 evra, a socijalna pomoć nezaposlenima oko 450 evra. Zato nije čudo što mladenci na svadbi vrlo često sakupe novca dovoljno da kupe kuću ili bar stan. Svi uglavnom voze luksuzne automobile.
Nepismenost je samo dva odsto. Osnovno isrednje obrazovanje traju po šest godina, a oba su obavezna. U grčkom delu Kipra postoji nekoliko univerziteta, dok učenici iz okupiranog dela Kipra moraju da idu u Tursku ako žele dalje da se školuju.
Na Kipru ne postoji železnički saobraćaj, ali je zato izgrađena mreža puteva koja povezuje gradove. Postoje dva aerodroma, jedan u Larnaki, a drugi u Pafosu.
U centru kiparske zastave nalazi se oblik države, obojen bakarnom bojom (bakar je simbol Kipra), a ispod su dve ukrštene maslinove grančice koje bi trebalo da predstavljaju jedinstvo i mir između Grka i Turaka. Zastava je osmišljena odmah nakon dobijanja nezavisnosti 1960. godine.
Dana Stanković
objavljeno: 09.10.2011.
