Izvor: Politika, 02.Mar.2012, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom "Magazinu" u nedelju, 4. marta čitajte...
Pod lupom
Opasne modne ludorije - Piše Aleksandra Mijalković
Špicaste cipele, visoke štikle, preuske farmerke, ali i „atletski izgled” postignut uz pomoć hormonskih preparata zajednički su imenilac pojma za kojim mladi lude, dizajneri na njemu zarađuju, a lekari se od njega ježe: biti „in”
Moda ume da bude nemilosrdna i opasna gospodarica, već smo se mnogo puta uverili kroz istoriju. A šta kad savremeni „robovi mode” preteraju, pa njihova briga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da budu uvek „u trendu” postane opsesija? Kako ostati „in” a ipak ne ugroziti zdravlje?
Prema mišljenju stručnjaka neke „modne detalje” bi trebalo po svaku cenu izbegavati, ili barem njihovo nošenje svesti na najmanju moguću meru. To se pre svega odnosi na neudobnu obuću. Previsoke, tanke potpetice, od osam, deset ili više centimetara, dakle upravo one kakve naročito mlađe pomodarke obožavaju i smatraju posebno elegantnim i „seksi”, pa ih nose od jutra do mraka – u školu, na fakultet, na posao, čak i u šetnju – uzrok su mnogih trajnih i bolnih deformacija stopala, listova i kičme, naročito ako se „udruže” sa uskim, špicastim vrhom. Žuljevi, urasli nokti, čukljevi, skraćenje Ahilovih tetiva, spuštanje poprečnih svodova stopala, iščašenja zglobova, pa i lomovi, nabraja doktor Radoje Čobeljić, mr sc. med, načelnik B odeljenja Ambulantno-polikliničke dijagnostike i terapije u Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović” u Beogradu.
Žrtve mode su i mladi i oni stariji, koji bi želeli da sačuvaju mladalački izgled i ostanu „u trendu”, ali...
– Opasno je i kad muškarci u zrelim godinama, sa već usporenim metabolizmom, koji dotle nisu imali gotovo nikakva fizička naprezanja, požele da se otarase velikog stomaka i vrate kondiciju, pa iz sve snage pojure za loptom na fudbalskom ili košarkaškom terenu sa drugarima… I završe sa ozbiljnim povredama. S druge strane, mnogi mladići (pa i neke devojke) čim poodmakne pubertet požele da dobiju atletski izgled, i krenu sa žestokim vežbama u teretani. A nisu svi građeni tako da, i pored napornog dizanja tegova (što veoma opterećuje zglobove i može dovesti do povreda, i nikako se ne preporučuje deci koja još rastu) steknu „herkulovske” mišiće– kaže naš sagovornik.
Njegova preporuka je umereno bavljenje sportom od detinjstva, ili barem redovna rekreacija, izbegavanje nekvalitetne „brze hrane”, što manje vremena provedenog pred kompjuterskim ili TV ekranom i izbegavanje svih modnih ludorija (ekstremni sportovi, neodgovarajuća obuća i odeća) koje ugrožavaju zdravlje.
NE SAMO O POSLU: DINA ČOLIĆ-ANĐELKOVIĆ
Dosta je bilo gledanja, vreme je za slušanje - Piše Dana Stanković
Njen glas mnogi su smatrali najlepšim radijskim glasom u „onoj” Jugoslaviji. Pre izvesnog vremena snimila je šest ce-deova na kojima govori „Molitve na jezeru” vladike Nikolaja Velimirovića
Dikcijom, prijatnim izgledom, otmenim držanjem i smirenošću, plenila je sa malog ekrana čim se pojavila i po tome brzo postala jedna od najpoznatijih novinara, spikera, voditelja i urednika. Nizale su se emisije i serijali: „Bliski susreti”, „Nedeljno popodne”, „Noćni program”, „Veče sa humoristima”... Ipak, glas Dine Čolić-Anđelković mnogi smatraju najlepšim radijskim glasom ondašnje Jugoslavije, a najveću popularnost donelo joj je „Vreme predaha”, koje je trajalo deset godina.
Mada se odavno ne pojavljuje u televizijskom studiju, niti govori za radijskim mikrofonom, taj njen karakterističan, lirski moćan alt danas dopire još dalje – do srca onih koji je slušaju. Njoj je, kaže, glas od Boga dar i ona ga je Bogu i posvetila onda kada je za to došao trenutak.
– Dok sam radila „Vreme predaha”, srela sam se sa vladikom Nikolajem Velimirovićem. Njegove „Molitve na jezeru” ostavile su na mene izuzetno jak utisak zato što je tu sažeta i religija, i ljubav, i poezija, i filozofija. Tu sam našla nešto, što je odgovaralo i toj mojoj emisiji, u kojoj je, u godinama kada to baš nije bilo naročito prihvatljivo, postojala rubrika „Zimzelene crtice”, u kojoj sam svakoga dana čitala po jednu molitvu – podseća Dina.
Pravoslavlje je otkrila na Kipru.
– Tamo smo Minimaks i ja sa ekipom radili dobrotvornu aukciju slika u slikarskoj koloniji, za pomoć Srbima za vreme rata koji se vodio devedesetih. Među slikarima bio je i izvanredni Dragan Mojović. Sastajali smo se i razgovarali o svemu i svačemu, a o slikarstvu najviše. Imala sam posla sa takvim poznavaocima, da sam mislila da je bolje samo da slušam, iako sam po obrazovanju istoričar umetnosti. Svako veče završavalo se pričom o veri. Glavnu reč vodio je upravo gospodin Mojović, pokoj mu duši, on je bio moj prvi duhovni učitelj. Odjednom, došlo je do „okidača”. Kada sam shvatila da mom životu nedostaje nešto važno, on me je uputio u crkvu Aleksandar Nevski. Tamo su bile moje prve ispovesti – napominje Dina.
PORODIČNI LEKAR
Požar u stomaku - Piše Vera Bošković
Čir želuca i dvanaestopalačnog creva nastaje iz različitih razloga, može se izlečiti, ali i nepažnjom ponoviti
Smatra se da su čir (stručno ulkus) želuca i dvanaestopalačnog creva (stručno duodenuma) sezonske bolesti, budući da se tegobe obolelih najčešće pojačavaju u proleće i jesen. Međutim, stres koji organizam trpi zbog velike hladnoće, teške zimske hrane, češćeg korišćenja lekova za reumu i temperaturu – utiče da se i ove bolesti zimi pogoršavaju, podseća prim. dr Vesna Marić, specijalista opšte i porodične medicine u Domu zdravlja „Voždovac”.
Šta je, u stvari, čir? Ulkus je otvorena rana na sluzokoži želuca i dvanaestopalačnog creva, više ili manje duboka i bolna, budući da je u direktnom kontaktu sa želudačnom kiselinom. Osobe starije od 40 godina su najviše pogođene ovim bolestima, najčešće od 50. do 65. ali se mogu pojaviti i u mladosti i detinjstvu.
– Kod većine ljudi obolelih od gastritisa ili čira se može otkriti prisustvo bakterije helikobakter pilori koja posle infekcije konstantno izaziva zapaljenje sluzokože želuca i dvanaestopalačnog creva i menja je, pa čak može inicirati i pojavu nekih tumora. Ovu bakteriju ima gotovo 70 odsto stanovništva, ali svi inficirani ne obolevaju i nemaju tegobe. Infekcija ovom bakterijom prisutna je kod 90 odsto osoba sa čirom na dvanaestopalačnom crevu i 80 odsto obolelih od čira na želucu – kaže lekarka.
Osobe koje boluju od čira trebalo bi da izbegnu kad god je to moguće sve što bi moglo da nagrize sluzokožu i podstakne preterano lučenje kiseline: ledenu hranu i preterano toplu, prženu, posebno na preprženom ili više puta korišćenom ulju. Neophodno je izbegavati i namirnice sa konzervansima, zapržena jela, jako ljutu i kiselu hranu, začinjenu, gazirane napitke, kiselu vodu, crni čaj i so... dok, naprotiv, prijaju namirnice kao što su šargarepa, cvekla, sok od svežeg kupusa ili krompira...
ZANIMANJA: SCENOGRAF
Umetnik i majstor - Piše Dragoljub Stevanović
Scenografija je sve ono što se vidi na filmu: brdo, zgrade, ulice, sobe, nameštaj… Ali, u ovom poslu ništa nije slučajno, sve mora da bude u skladu sa filmskom pričom
U teškom i zahtevnom zanimanju scenografa Zorana Petrov je jedna od retkih žena. Jedina se oprobala u tri različita medija: filmu, pozorištu i televizijskim reklamama. Bila je asistent ili glavni scenograf u više pozorišnih predstava i nekoliko filmova: „Život i smrt porno-bande“, „Žena sa slomljenim nosem”, „Neprijatelj”, „Klip”, u serijama „Crni Gruja”, „Policijska akademija”...
U poslu scenografa ima puno štosova. Na primer, scena može da se snima u bazenu a da na velikom platnu izgleda kao da se radnja dešava na moru, postavljaju se i lažni plafoni na koje se kači rasveta, zidovi se pomeraju, podovi su navodno drveni a u stvari je to oslikani beton.
Scenografija je puna „fora”, kaže Zorana Petrov, prisećajući se raznih trikova kada su radili „Sveti Georgije ubiva aždahu”, jedan izuzetno zahtevan film. Za film „Neprijatelj” sagradili su na jednom brdu na Kozari koje se zove Golo brdo, celo jedno imanje. Angažovali su i slikare, takozvane patinere koji nove objekte tako preslikaju da izgledaju kao da su sagrađeni pre pola veka.
– U scenografiji nikada ne možete reći da ste završili posao do kraja. Uvek se pojavi nešto novo što bi trebalo rešiti pa čak i krenuti nanovo – opisuje svoj posao Zorana Petrov.
SPASEN LABUD U CARSKOJ BARI
Uhvatio zalet i – zbrisao - Piše M. Veličković
Bračni par Violeta i Zoran Milutinović stalni su gosti Specijalnog rezervata prirode „Carska bara”. Godinama svojim objektivom beleže život stanovnika „Carske bare”. Nedavno su na minus 20 na uzanom kanalu prokopanom u ledu i snegu naišli na tužan prizor. Prelepi labud žurno je plivao, bezuspešno pokušavajući da uzleti.
– Odmah smo pozvali pomoć – priča Violeta. – Za tili čas je stigao Dragan Ardeljan, čuvar prirode Rezervata „Carska bara”, sa mrežama i pomagalima za hvatanje ptica kada su u nevolji. Usledila je mala bitka između, sada već uplašene ptice i Dragana. Opirao se labud, siktao, pokušavao i ujedom da se odbrani, ne znajući da ga čuvar upravo spasava. „Savladan” je i svi su krenuli ka brodu, da labuda nahrane i pomognu mu da se odmori pred put.
Da ga nisu na vreme spasili, velika bela ptica verovatno bi uginula, stradala od neke životinje, a možda i od nesavesnog čoveka. Labud ne bi mogao da uzleti iz kanala, jer svakoj vodenoj letačici je potrebna veća ravna površina na vodi ili zemlji da bi poletela.
– Pravo iznenađenje doživeli smo na brodu. Nije prošlo nekoliko minuta, dok smo se okrenuli, labud je pronašao prolaz u ogradi i za tren oka se našao na zaleđenoj i snegom pokrivenoj vodi oko broda. Pojurio je svojom „pistom” i verovatno sav sretan uzleteo – dodaje Zoran Milutinović.
objavljeno: 02.03.2012.
.jpg)
