Izvor: Politika, 07.Nov.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri pregleda život znače
Redovnim mamografskim i drugim pregledima može se otkriti tumor malih dimenzija, koji se novim hirurškim tehnikama i terapijom u potpunosti uklanja. Rano otkriven rak dojke može se izlečiti kod više od 90 odsto žena
Onaj ko bude otkrio lek za rak imaće spomenik zahvalnosti u svakom kutku Zemljine kugle, budući da je ova bolest prisutna svuda, bez obzira na rasu, boju kože, uslove života. U ženskoj populaciji, posebno u razvijenim zemljama, najčešći je maligni tumor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dojke od kojeg godišnje oboli oko 1,3 miliona žena, a od tog broja u Srbiji 4.000. Od svih obolelih žena, godišnje umire oko pola miliona, a ne bi moralo da bude tako. Rano otkriven rak dojke nije smrtonosna bolest jer je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva. Najčešće oboljevaju žene između 60. i 69. godine, ali nije retkost ni kod mlađih. U sredinama gde su za žene posle 40. godine jednom u dve godine organizovani mamografski pregledi i jednom godišnje za žene posle 50. godine, smrtnost od ove bolesti je smanjena za 30 odsto, saznajemo od doc. dr Nebojše Ivanovića, hirurga onkologa u Kliničko bolničkom centru „Bežanijska kosa“.
Zašto ići na mamografiju, kada već postoje i druge manje invazivne metode? Strah od zračenja je nepotreban jer mamograf za jedan pregled koristi minimalnu dozu rendgenskog zračenja. Naš sagovornik ističe da bi idealno bilo kada bi se primenjivala sva tri kontrolna pregleda, palpacija, ultrazvuk i mamografija. Svaka od njih ima svoje opravdanje u otkrivanju tumora dojke. Pojedini tumori se, recimo, otkriju opipavanjem iako se ne opažaju na mamografskom snimku. Mamografija, inače, ne otkriva određeni procenat karcinoma dojki, najčešće u onima koje imaju gusto žlezdano tkivo, kao što je to u mladih žena. Međutim, tumori lokalizovani u kanalićima koji se ispoljavaju mikrokalcifikatima vidljivi su na mamografiji, ali se ne opažaju ultrazvukom, dok se ciste, benigni tumori i pojedine vrste raka jasno sagledavaju.
Poštedna hirurgija
Svi maligni tumori nisu isti, neki su agresivniji, neki sporije napreduju i prema vrsti se određuje terapija koja počinje operativnim uklanjanjem bolesnog tkiva. Po hirurškim inovacijama naši doktori su u samom vrhu svetske hirurgije, među kojima je i naš sagovornik. Doktor Ivanović je u posebnoj monografiji izložio originalna istraživanja i svoje hirurške metode u lečenju tumora dojke, kao i optimalna hirurška rešenja koja se danas sprovode samo u malom broju specijalizovanih centara u svetu. Novina je u lokalizovanju tumora upotrebom ultrazvuka tokom operacije, kao i primeni posebnih tehnika za uklanjanje samo onih pazušnih limfnih čvorova koje sadrže maligne ćelije. Rezultati su publikovani u naučnom časopisu „The Breast“, jednom od vodećih naučnih časopisa u svetu za oblast karcinoma dojke. – Intraoperativni ultrazvuk se koristi u operacionoj sali unazad nekoliko godina, najpre u specijalnoj hirurškoj bolnici „M. C. Aesculap“, a potom i u KBC „Bežanijska kosa“. Ovaj aparat se koristi pre svega za lokalizovanje i planiranje operacije tumora malih dimenzija koji se ne mogu napipati, a istovremeno se uklanja dovoljno ali ne i previše okolnog zdravog tkiva.
Doktor Ivanović objašnjava da operacija tumora dojke nije novina. Obolela dojka se i ranije operisala, ali zajedno sa tumorom uklanjala se cela dojka, zajedno sa regionalnim mišićima i nervima. Iskustvo je pokazalo da i tako opsežna operacija nije garancija da bolest neće napredovati i pojaviti se na nekom drugom mestu. Ova razmatranja su tokom 20. veka podstakla hirurge da uklone tumor, ali ne i zdrava tkiva koja su radikalnom operacijom žrtvovana.
Poštedna hirurgija mogla je da se razvije, objašnjava naš sagovornik, zahvaljujući razvoju dijagnostičkih metoda i uvođenjem skrining programa kojima se otkriva tumor malih dimenzija. Takvi tumori se ne mogu otkriti opipavanjem, a do pronalaska vizuelizovanih tehnika to je bila jedina metoda na osnovu koje je planirana i izvođena operacija. Primenom savremenih uređaja tokom intervencije moguće je uspešno operisati i sasvim male tumore, manjih od jednog centimetara. U novije vreme poštedne tehnike se primenjuju i na limfne žlezde pazušne jame.
Prihvatiti zdrave navike – Klasičan pristup podrazumevao je bezuslovno uklanjanje svih limfnih žlezda. Međutim, veći procenat žena koje se operišu u ranoj fazi bolesti nemaju metastaze u limfnim čvorovima. Danas hirurzi prvo provere stanje limfnih čvorova koji su najbliži tumoru i to posebnom metodom koja se naziva „sentinel node“ biopsija. Ukoliko se za vreme operacije histološkim pregledom utvrdi da u njima nema tumorskog tkiva – preostale pazušne limfne žlezde se ne uklanjaju. Novim hirurškim tehnikama se čuvaju i nervi i krvni sudovi koji su klasičnim metodama žrtvovani zbog blizine limfnih čvorova.
Naš sagovornik ističe da pacijentkinje operisane savremenim hirurškim tehnikama imaju brži i uspešniji postoperativni oporavak, vraćaju se svakodnevnim obavezama u roku od nekoliko dana. U onkološkom smislu ove operacije nisu uspešnije od radikalnih, ali ostavljaju neuporedivo manje posledica, funkcionalnih, estetskih, psiholoških i socijalnih. Takođe je značajno bolji i estetski efekat operacije pazušne jame u odnosu na klasičnu.
Kakva je prognoza? Ukoliko se bolest otkrije u početnom stadijumu kada je tumor veličine do jednog centimetra, petogodišnje preživljavanje iznosi više od 95 odsto, a kada je veći od tri do pet centimetara i sa pozitivnim limfnim čvorovima može se očekivati da će pet godina proživeti 60 do 70 odsto pacijentkinja, a od žena sa metastazama oko 15 odsto.
Mnogi se pitaju zašto žene normalne težine koje se zdravo hrane, ne puše, ne piju, ipak oboljevaju od tumora dojke. Kada je reč o malignim bolestima bolje je ne mudrovati previše već učiniti sve što je u našoj moći da bi se rizik od oboljevanja smanjio, nego sebe obmanjivati izuzecima u odbrani loših životnih navika. Po rečima našeg sagovornika tačno je da geni deluju na pojavu tumora dojke nezavisno od životnog stila. Takvih je samo osam do deset odsto, dok se svi drugi tumori dojke dovode u vezu s povećanom telesnom težinom, viškom estrogena, ishranom bogatom mastima, konzumacijom alkohola, pušenjem, kasnim rađanjem i izbegavanjem dojenja. Više studija je pokazalo da je održavanje zdravih životnih navika važnije za sprečavanje oboljevanja od genetske sklonosti ka ovoj bolesti.
Šta se još može učiniti na sprečavanju raka dojke? Preporučuje se najmanje dve porcije povrća dnevno, a najbolji preventivni učinak imaju kupus, kelj, brokula, karfiol, repa i šargarepa. Redovna fizička aktivnost takođe ima preventivnu ulogu, jer podstiče cirkulaciju krvi u dojkama. Iskustvo je pokazalo da od tumora često oboljevaju organi u kojima je cirkulacija sporija. Prema pisanju časopisa „Breast Cancer Research“ redovnom telesnom aktivnošću smatra se 20 minuta vežbanja pet puta nedeljno, ili jedan sat šetnje dnevno.
-----------------------------------------------------------
Sumnju na tumor dojke izaziva:
Uvučena bradavica, naborana koža, pojava ljuspica samo na koži jedne dojke, hrapava koža, uporno crvenilo, pojava ranica, bubuljica na bradavici koja opstaje uprkos lečenju.
Grudvica ili veća masa u dojci ili u pazušnoj jami, obično bezbolna i čvrsta
Promena u veličini, obliku i boji samo jedne dojke, sukrvičav iscedak iz bradavice
Pojačane vene na površini dojke.
Vera Bošković
objavljeno: 07.11.2010.
