Izvor: Politika, 07.Nov.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže mesto gde će da prezime
Rojevi tufnastih insekata nedavno su iznenadili učenike koji su došli u posetu manastiru Beočin na Fruškoj gori. Odakle u tolikom broju, jesu li opasne, kako se od njih odbraniti, pitala su deca monahinje
Bubamara je za decu, posle leptira, verovatno najomiljenija bubica. Verujuda će ako im sleti na ruku doneti sreću, novac i ljubav. Zato bubamaru nije dobro ubiti ili oterati s odeće. Jednu! Međutim, učenici osnovne škole iz Titela koji su sa profesorima veronauke došli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u posetu manastiru Beočin, na severnoj padini Fruške gore, suočili su se sa celim rojem bubamara. Sletale su im na ruke, kosu, odeću...
Tako da su đaci, umesto za manastir koji se prvi put pominje 1566. godine u turskim katastarskim defterima i hram posvećen prazniku Vaznesenja Hristovog, pitali igumanije za bubamare koje jedino u crkvu nisu ušle zahvaljujući mrežicama koje su monahinje postavile na vrata.
– Kažu da su to azijske bubamare. Pobegle su iz staklenika i plastenika gde su ih doneli da bi se na biološki način, bez upotrebe hemikalija, borili protiv biljnih vaši – odgovorila je mati kao da je očekivala da je deca baš to pitaju.
Višebojna azijatkinja
Brojne vrste bubamara, preko 5.000 opisanih, žive širom Zemljinog šara. Ali je baš višebojna azijska bubamara (Harmonia axyridis) odabrana za biološku borbu (upotrebu korisnog organizma za suzbijanje po gajene biljke štetnog organizma) zato što je proždrljivija od ostalih, brže i više se razmnožava. U toku jedne godine, u zavisnosti od izobilja hrane, može da ima i do četiri generacije. Živi i do tri godine, za razliku od naših domaćih vrsta koje su mahom jednogodišnje. Zatim je i krupnija. Interesantno je da je i larva azijske bubamare znatno agresivnija u borbi za hranu.
Harmonijase po izgledu ne razlikuje puno od ostalih sličnih vrsta. U narodu popularno nazvana „kineska” ili žuta bubamara, poreklom je iz centralne i severoistočne Azije. Upravo ta činjenica da zauzima široko prostranstvo od Sibira do južne Kine doprinela je da ova vrsta bude vrlo otporna na temperaturna kolebanja tako da se lako prilagođava novim uslovima sredine. Sve to je ,,preporučuje”, mada opasno ugrožavabubamare,,starosedeoce”.
Stručnjaci su u našoj zemlji predvideli da će i ove godine biti u prenamnoženju.Zato što su se biljne vaši, zahvaljujući odgovarajućim klimatskim uslovima, namnožile, tako da za bubamare ima hrane u izobilju. Kako se bude smanjivala količina hrane opadaće i njihova brojnost.
Bezopasne za čoveka
Čitave kolonije ovog, u narodu omiljenog insekta, skupljaju se na kućama, pomoćnim objektima, drveću... Nije prijatno kada se na kuću ustremi ceo roj, pa ipak stručnjaci apeluju da se ne ubijaju, jer su korisne, a nisu opasne.
Aktivne su do duboko u jesen u potrazi za mestom na kome će prezimiti tako što se prvo grupišu. Privlače ih svetle površine i naseljena mesta zbog više temperature unutar naselja.Zato trebazatvarati prozorejer vole da se zavuku u kuće. Popuniti sve pukotine u koje bi mogle da se uvuku.
Ako se pojave na zidu ili uđu unutra treba ih ukloniti usisivačem nikako ubijati jer osim što, ispuštajući, prave žute fleke na zidu, jako smrde. U biljnim apotekama se moženaći preparat koji ih svojim neprijatnim mirisom odbija.
-----------------------------------------------------------------------------
Stigla iz SAD
Početkom osamdesetih godina prošlog veka višebojna azijska bubamara je introdukovana (uvezena) u SAD, kao biološki agens protiv biljnih vaši. Brzo se prilagodila uslovima sredine i postala dominantna. Kao invazivna i agresivna vrsta u iznalaženju hrane, potisnula je domaće vrste bubamara tako da su pojedine postale prava retkost.
Iz SAD višebojna azijska bubamara je, radi biološke borbe, donesena u Evropu. Međutim uspela je da se otme kontroli, nađe u prirodi i prenamnoži. Kod nas je prvi put primećena 2008. godine, tačnije 21. avgusta na lokalitetu Vorovo, na teritoriji Nacionalnog parka „Fruška gora”, tako da je ona i novi član u fauni bubamara u Srbiji.
Slavica Berić
objavljeno: 07.11.2010.
