Izvor: Luftika.rs, 02.Dec.2022, 14:51
„To nisam ja nego monstrum koji se hrani heroinom“: Ispovest zvezde serije „Klan“ o borbi sa drogom
Narkomanija je duboko ukorenjena u društvu, a mnogo mladih ljudi nestalo je bez traga prethodnih decenija lako gubeći kontrolu nad svojim životom i postajući roblje narkodilera koji često nesmetano razvijaju svoj mračni biznis i na taj način stiču enormno bogatstvo.
Svi znamo koliko velikih muzičara i glumaca je prerano otišla upravo zbog droge i propratnih bolesti koje neminovno prate ovaj porok.
Među onima koji su izmakli smrti je i Feđa Štukan, domaćoj publici poznat >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << po ulogama u filmu „Nečista krv – greh predaka“ i seriji „Klan“, koji je nedavno za Blic iskreno govorio o svojoj borbi sa narkomanijom, kako je njemu život visio o koncu i u čemu je našao motiv za pobedu.
Štukan je izazvao veliko interesovanje publike na beogradskoj promociji knjige „Blank“, gde je opisao svoj život koji nije bio nimalo lak. Osvrnuo se na najteže trenutke u životu koji su mu se urezali kao nož, govorio o tome kako je 15 godina bio narkoman i kako je razmišljao o samoubistvu. A onda mu je rođenje sestričine otvorilo oči i probudilo borbu za životom.
– Moja sestra je rodila ćerku, a ja sam bio u teškoj krizi tu noć. Nazvala me je da dođem, da joj pomognem da ode do bolnice. Pošto sam u krizi, dileri ne rade posle 22, 23 sata, a ovo je bio negde oko 2 – 3 ujutru… I ja odem sa njom u bolnicu i sačekam ispred vrata, dok me nisu pustili da uđem i kriziram u hodniku.
Samo čekam da svane jutro, da se diler probudi oko 10 i samo mislim o tome kad će se probuditi i kako ću otići do njega. U tim mojim mislima mi oko 4 – 5 ujutru iznose Romanu, daju mi je u naručje. Apsolutno nemam odnos prema tome jer sam u krizi, razmišljam samo o heroinu. Ne interesuje me tada apsolutno ništa, ni sestra ni njeno dete.
Moja hemija moždana je totalno izmenjena, to više nisam ja nego je to monstrum koji jede tu posebnu vrstu hrane, ono što sam probao teorijom žohara da objasnim. Jer heroin, kad se o tome priča, ne mogu da pričam ovozemaljskim jezikom jer jednostavno ne mogu da opišem to. Zato sam probao nekim alegorijama da to nekako opišem.
Dali su mi dete, a moje ruke su bile zagnojene. To se zove „out“, kad promašite venu i natekne sve, zagnoji se, bude crno, crveno, zeleno, raznih boja…. moje ruke su bile takve, svuda, čitavo telo. Već odavno se sve povuklo, sve vene, pa nisam imao ni gde da se popravim. U čelo, vratne vene, genitalije, tamo gde je ostao bilo koji komad krvnog suda on je stradao.
Sad, i te ruke su bile takve i ja držim dete u rukama i razmišljam da je to možda poslednji put da je vidim, da je to život koji se rodio, a da jedan život sad odlazi, da će njoj roditelji reći kako je imala ujaka koji je umro od nekog raka, verovatno bi je slagali. I tada sam nekako ukapirao da bi možda bilo pametno da nastavim da živim. Stid me je bilo da umrem pred tim detetom – rekao je između ostalog Feđa Štukan.
„Heroin je pojeo taj stan“: Milić Vukašinović prodao ćerkinu nekretninu, ali ostaje podstanar
.jpg)
